Upala očnih kapaka

Kapci štite očnu jabučicu od raznih spoljnih štetnih uticaja. Oboljenja i povrede očnih kapaka su opasni po oči; jer njihovim razaranjem očna jabučica ostaje bez zaštite, te biva neposredno izložena mnogobrojnim oštećenjima.

GNOJNO ZAPALJENJE KAPAKA. Javlja se obično na gornjem kapku u vidu velikog, bolnog, crvenog otoka koji dopire do obrva. Ovde se pod kožom može da nagomila dosta velika količina gnoja. Bolest izazivaju bakterije koje se donesu na kapke prljavim rukama ili zagađenim predmetima. Ova bolest je česta, naročito otkad je kod ženskog sveta u modi čupanje obrva. Može da dovede do ozbiljnih komplikacija u očnoj duplji, pa čak i na moždanicama. Topli oblozi, sulfonamidi i antibiotici često ne mogu da izleče ovu bolest, već se gnoj mora operativno ukloniti. Posle hirurškog zahvata može da ostane ožiljak koji je mnogo nezgodniji i ružniji nego što su,. možda, bile prirodne obrve pre čupanja.

OTOK OČNIH KAPAKA. Treba uvek da odvede bolesnika lekaru, jer se javlja ne samo kod oboljenja očiju već i kod oboljenja drugih organa, na primer, bubrega.

VAKCINA OČNIH KAPAKA javlja se kod dece vakcinisane protiv velikih boginja.. Promene na kapcima su iste kao na mestu gde je primljena vakcina. Bolest nastaje kad dete ili osoba koja ga neguje prenesu virus vakcine sa vakcinisanog mesta na koži i na očne kapke obično prstima.

ČMICAK KAPAKA NA OKU. Gnojno je zapaljenje, koje obično ima dobar ishod, ali može da izazove i komplikacije u dubljim delovima. Ovo naglo zapaljenje predstavlja gnojenje u sitnim i krupnijim žle zdama, kojih ima veoma mnogo u kapku. Ako je gnojenje zahvatilo sitne lojne žlezde uz trepavice (spoljašnji ječmičak), javljaju se na rubu kapka ograničen otok i crvenilo, uz osećanje neprijatnosti i laki bol. Otok i crvenilo mogu, ređe, da se prošire i na čitav kapak. Ako se pažljivo posmatra, videće se da su otok i crvenilo najjače izraženi Oko jedne trepavice okružene žućkastim gnojem veličine čiodine glave. Ako se ta trepavica iščupa, znaci oboljenja se brzo smire.

Međutim, ako je u pitanju gnojno zapaljenje veće žlezde, koja je dublje položena u tkivima kapka, bol je veoma jak a otok i crvenilo zahvataju čitav kapak. Otok se ponekad prenosi i na drugi kapak, tako da se kapci ne mogu da rasklope, već pokrivaju očnu jabučicu (unutrašnji ječmičak). Do ovakvih zapaljenja dolazi obično usled dodirivanja očiju prljavim predmetima, naročito neopranim rukama ili nečistim peškirom. Vrlo je rđava navika da se oči trljaju rukama.

Ako je došlo do oboljenja, oko treba zagrevati toplim oblozima. Povoljno deluje premazivanje rubova kapaka žutom živinom mašću. Bolesnici su skloni da upotrebe penicilin i druge antibiotike, me đutim, njihova primena nije uvek opravdana, a. ponekad može, usled preosetljivosti, da dovede i do pogoršanja. Ova sredstva treba upotrebljavati samo po savetima i uputstvima lekara.

Mnogo je neprijatnije kad se jedan čmičak smenjuje drugim u toku nedelja i meseci. U takvom stanju može da pomogne tek opšte lečenje celoga organizma sulfonamidima, penicilinom ili vakcinom napravljenom od istih klica koje su izazvale oboljenje.

HLADNI ČMIČAK. Vidi se i oseća u kapku pod kožom kao bezbolan čvorić, veličine pšenice ili jos veći. Leči se operacijom.

ZAPALJENJE RUBOVA OČNIH KAPAKA. Može biti izazvano vrlo različitim, ponekad i nepoznatim uzrocima. U slučaju zapaljenja rubovi kapaka su crveni, ponekad se koža među trepavicama peruta, a trepavice ispadaju i ponovo rastu. Zapaljenje može da dovede do mnogo težih promena u vidu čirića, tako da manji ili veći deo rubova kapaka bude izranjavljen, da trepavice otpadnu trajno, da se stvore ožiljci koji izgledaju vrlo ružno, a mogu da štete i vidu. Ova.oboljenja su vrlo uporna, teško se leče i, svakako, zahtevaju lekarsku pomoć. Sve ove bolesti se mogu prenositi s jedne osobe na drugu, pa zato treba paziti da se ne inficiramo. Zaraza se omogućuje brisanjem istim peškirom, a ponekad i rukovanjem, odnosno prstima.

CRNI PRIŠT Javlja se na kapcima i može ih uništiti skoro u celini.

OBOLJENJE MIŠIĆA OČNIH KAPAKA. Značajan sastavni deo očnih kapaka čine mišići čijim skladnim radom nastaju pokreti otvaranja i zatvaranja kapaka. Trajni ili povremeni grč mišića zatvarača kapaka može da skrije očnu jabučicu i time onemogući vid.

Oduzetost tih mišića i živaca koji ih pokreću dovode do nemogućnosti sklapanja kapaka i u snu, te oko ostaje bez zaštite. Usled toga mogu se pojaviti čirevi na rožnjači, kao i druge teške promene samoga oka. Ova se oboljenja mogu lečiti samo pod lekarskom kontrolom, lekovima ili operacijom.

Urođena ili stečena spuštenost kapaka nije samo estetski nedostatak već može da smeta i vidu. Leči se najčešće operacijom.

POREMEĆAJ POLOŽAJA OČNIH KAPAKA. Nastaje iz raznih uzroka. Kapci mogu biti uvrnuti prema očnoj jabučici ili izvrnuti prema obrazu. Ako su uvrnuti, trepavice trljaju po nežnoj i osetljivoj rožnjači i time dovode do ozbiljnog oštećenja vida, bolova i grebanja u očima. Naš narod ovako uvrnute trepavice naziva „badljama”. One su naročito česte u krajevima gde ima trahoma.

izvrnutost očnih kapaka takođe nepovoljno deluje na oko, jer izlaže izvesne njegove delove štetnom uticaju spoljne sredine.

TUMORI OČNIH KAPAKA. Obično nisu mnogo zloćudni. Opasnost po život od raka kože kapaka nije velika. Tumor sporo raste i retko se širi krvnim putem na udaljene organe. Ali zbog toga što je bolest U početku bezbolna, ljudi se dosta nemarno odnose prema početnom raku kapaka, te se obraćaju lekaru tek kada su zahvaćena i dublja tkiva u očnoj duplji. Ako se kod starije osobe jave bezbolne „bubuljice na koži očnih kapaka i njihove okoline, onda se treba obratiti što pre lekaru. Početni rak očnih kapaka .leči se vrlo uspešno rendgenskim zračenjem i operacijama.

PREPORUČUJEMO:

Međutim, ako se bolest zapusti, dolazi do razaranja tkiva kapaka, očne jabučice i njene okoline, tako da se mora izvršiti mnogo teža operacija, kojom se uklanja ceo sadržaj očne duplje. Kod zapuštenih slučajeva, i pored ovako velike operacije i rendgenskog zračenja, dolazi do širenja raka, što dovodi u opasnost i život bolesnika.