Zapaljenje sinusa

Zapaljenje sinusa dolazi kao posledica raznih bolesti. Najčešci uzroci tim zapaljenjima su kijavica grip, zapaljenje pluća, šartah, male i velike boginje, difterija, tuberkuloza sifilis itd. U izve snom procentu slučajeva mogu gornji kvarni zubi da prouzrokuju gnojenje vilicnih sinusa pravi znaci oboljenja sinusa su bolovi. Bolovi mogu u početku da zahvate celu glavu, a tek zatim (posle nekoliko dana) da se lokalizuju na predeo obolelog sinusa. Bolovi se obično Javljaju ujutro u tačno određeno vreme, traju dva-tri sata, posle čega se bolesnik dobro oseća sve do sledećeg jutra. Ovi bolovi mogu da se ublaže ako bolesnik popije neki kombinovani prašak za stišavanje bola. U isto vreme počinje iz nosa da curi gnoj, koji može jako da zaudara. Ako je u pitanju oboljenje čeonog sinusa, može postojati stalan bol u predelu obrve naročito kad se obrva prstom dodirne ili slabo pritisne.

Pored toga, može da postoji otok kože, naročito otok i crvenilo kapaka oko stalno suzi crveno je i upaljeno. Ako je izvodni kanal sinusa zapušen, gnoj ne može da otiče i izaziva jake bolove. U nekim ređim slučajevima može da dođe i do truljenja kosti prednjeg zida čeonog sinusa, tako da se gnoj pojavi ispod kože. U tim slučajevima postoji veliki otok, naročito gornjeg kapka, tako da oko potpuno zatvoreno. Oboljenje sinusa u početku je praćeno temperaturama, koje ne moraju biti visoke, a može da bude i bez ikakve tem
perature.

Kod hroničnih oboljenja sinusa bolovi nisu jako izraženi. Bolesnici se većinom žale na glavobolju u predelu čela i u potiljku. Pored toga, bolesnici se žale na povremeno curenje smrdljivog sekreta iz nosa. Treba naglasiti da neprestano curenje smrdljivog gnoja iz jedne strane nosne šupljine, bilo ili leve ili desne, uvek izaziva sumnju da je posredi oboljenje sinusa. Treba reći da sve glavobolje nisu prouzrokovane oboljenjem sinusa, ali se naglašava da kod svake glavobolje koja dugo traje i gde je uvek bol lokalizovan na istom mestu treba ispitati sinuse.

Oboljenje sinusa leči se lekovima i hirurškim putem. Od pojave antibiotika lečenje sinusa je postiglo velike uspehe i operativne intervencije su smanjene. Naročito primena antibiotika lokalno u samu šupljinu sinusa, što se postiže punkcijom sinusa, ima velike uspehe i za nekoliko dana dovodi do izlečenja sinusa koji je oboleo.

Preporučuje se da u početnom stadijumu zapaljenja sinusa bolesnik uzima sredstva za znojenje (aspirin) i inhalacije toplih čajeva. Dobro deluje i lokalno zagrevanjv na strani obolelog sinusa.

Međutim, ovakvo lečenje ne pomaže u svim slučajevima. U hroničnim zapuštenim slučajevima oboljenje se leči isključivo operativnom intervencijom. Operacija se sastoji u tome da se prednji zid viličnog sinusa otvori, gnoj očisti i napravi se u donjem delu komunikacija između sinusa i nosne šupljine. Operacija daje vrlo Dobre rezultate i, obično, gnojenje potpuno iščezne. Jedino bolesnik može da se žali još izvesno vreme na glavobolje.
Nelečeni sinusi izazivaju razne komplikacije, kao što su stvaranje polipa, teškoće pri disanju, oboljenje očnog živca, oboljenja mozga i moždanih opni, itd. Treba naglasiti da nelečeni sinusi, u retkim slučajevima, mogu da dovedu i do potpunog slepila bolesnika.

Pored gnojenja može da dođe u sinusima i do drugih oboljenja, naročito do rašćenja izvesnih tumora. Poznati su slučajevi koštanog tumora u čeonom sinusu (osteom). Zatim pojava raka u viličnom sinusu. Samo blagovremena intervencija može da spase život bolesniku.

U svim slučajevima oboljenja sinusa treba se isključivo obratite lekaru specijalisti.

Da bi funkcija nosa bila pravilna i da bi se sprečila oboljenja koja se obično javljaju, potrebno je voditi račun o sledećim zaštitnim merama:

Čačkanje nosa noktima i prstima mora se izbegavati; sečenje nosnih dlačica isto tako. Ako se već dlačice moraju seći, makaze treba da budu prokuvane ili oprane alkoholom.

Boravak u prostorijama u kojima ima mnogo prašine treba, po mogućstvu, izbegavati. To isto važi i za prostorije sa suviše suvim vazduhom.

Neke osobe svakodnevno ispiraju zdrav nos, obično ujutru, smatrajući to sastavnim delom higijene. Ispiranja nosa običnom vodom nisu potrebna; ona su štetna, jer ometaju sluzokožu u njenoj fizi loškoj funkciji i mogu da prouzrokuju oboljenje nosne sluzokože ako se duže vrše.

Ispiranje nosa vrši se samo po preporuci lekara i kod izvesnih hroničnih oboljenja (ozena). Ispiranje se vrši mlakom vodom pomoću specijalnih irigatora (na litar vode stavlja se supena kašika soli). Ako nedostaje specijalni irigator, ispiranje. se može vršiti i običnim ušmrkivanjem iz kakvog pogodnog suda.

Prilikom ispiranja bolesnik mora držati glavu nagnutu napred i nadole, da voda ne bi silazila u grlo, za to vreme bolesnik ne sme gutati, da nebi voda kroz Evstahijevu cev dospela u srednje uho.

Izvesni lekovi se ukapavaju u nos. Ukapavanje se vrši pomoću specijalnih pipeta ili pomoću vate natopljene lekom. Bolesnik treba dobro da zaturi glavu da bi lek došao u dodir sa gornjim i zadnjim delovima nosne sluzokože. Ako bolesnik ne zabaci glavu, tečnost. ide samo po dnu nosa i spušta se odmah iza nepca u grlo Na taj način od leka nema nikakve koristi.

Lekovite masti treba malim prstom ugurati što bolje u nos, zatim. spolja pomalo pritiskivati uz istovremeno ušmrkivanje, da bi mast ispunila nosnu šupljinu.

Primena izvesnih lekova vrši se u vidu tzv. hladne inhalacije pomoću specijalnih aparata. Na ovaj način se primenjuje i moderno lečenje antibioticima kod nekih oboljenja nosa i sinusa.

Pre primene svih već opisanih načina stavljanja lekova u nos preporučljivo je, ukoliko je to mogućno, temeljno očistiti nos od sluzi i ostalog sadržaja. To se najbolje postiže izduvavanjem prvo jedne a zatim druge nozdrve na tzv.- „seljački“ način. Upotrebom maramice i pritiskivanjem obe nozdrve u isto.vreme često se uteruje .sekret kroz Evstahijevu cev u srednje uho i time izaziva njegova infekcija.

Tags:bolesti, hornično akutno, kod dece, lečenje, simptomi, uzroci