Otok i vodena bolest

Ljudsko telo sadrži vrlo veliku količinu tečnosti, odnosno vode (oko 60% težine tela, kod dece i više). Ova tečnost struji delom u obliku krvi kroz sva tkiva, natapa ih i hrani, a delom je sastavni deo samih tkiva. Ona sadrži, u određenoj srazmeri, uglavnom rastvorenu kuhinjsku so (7 grama na litar). U delu ove tečnosti koji u vidu krvi struji kroz telo ima, pored rastvorene kuhinjske soli, i crvenih i belih krvnih zrnaca, kao i drugih krvnih sastojaka. U normalnim uslovima srazmera tečnosti u odnosu na čvrsta tkiva u svakom telu je približno uvek ista. Ali kad u telu nastupe izvesni poremećaji, izvesna oboljenja, ta srazmera se menja i količina tečnosti se u telu povećava ili se, u ređim slučajevima, smanjuje.

Nagomilavanje tečnosti iznad određene količine na jednom ili ka nekoliko mesta, ili u celom organizmu, nazivamo otokom. Dakle, otok pokazuje na svoj način da u telu nešto nije u redu, da je nešto obolelo.

U zavisnosti od uzroka, otok se javlja u vrlo različitim oblicima i na razne načine. On može biti usredsređen na jednom mestu, ali se može pojaviti istovremeno ili jedan za drugim na nekoliko raznih mesta. Zatim, može zahvatiti odjedanput ili postepeno veće delove tela i čitave organe, pa i celo telo.

Zašto se pojavljuje otok?
Do pojave otoka može doći, pre svega, usled nekog zapaljivog procesa. U tom slučaju otok se obično javlja na jednom ili na nekoliko različitih mesta, najčešće na koži i u potkožnom tkivu, ili na zglobovima. Kod otoka zapaljivog porekla koža pod otokom je obično crvena, topla i osetljiva na dodir i pritisak. Ovakav otok nastaje kod raznih čireva, zapaljenja kože i potkožnog tkiva, zapaljenja vena, zapaljenja limfnih žlezda, kod akutnog, po neki put i kod hroničnog zapaljenja zglobova, itd. Dakle, u ovoj grupi slučajeva otok se pojavljuje neposredno na onom mestu gde postoji zapaljenje koje je otok izazvalo. Uzroke i način nastajanja ove vrste otoka objasnićemo kad budemo govorili o gnojenju i gnoju.

Zatim, do otoka može doći usled oboljenja bubrega ili usled oboljenja srca i poremećaja u krvotoku. Na otoke ove vrste i prirode uglavnom se i misli kada se govori o otoku. U tim slučajevima otok zahvati odmah celo telo ili zahvati najpre samo noge, obično obe odjednom, pa se potom prenese i na ostale delove tela.

Otok koji nastaje usled zapaljenja bubrega zahvata odjednom celo telo. Bele je boje i može biti jako izražen. Obično se lako primećuje. U izrazitim i težim slučajevima na nekim mestima se pod ko žom, rastegnutom usled otoka, prosto vidi voda, samo što ne pljusne. Ako se koža na takvom mestu ubode iglom, iz kože će umesto krvi pocuriti voda. Ovakvi primeri dokazuju da je otok odista preterano nagomilavanje tečnosti (vode) u telu. Međutim, kod svakog zapaljenja bubrega ne javlja se ipak tako vidljiv otok. Kod lakših slučajeva otok se često i ne vidi.

Otok bubrežnog porekla pojavljuje se vidno najviše na onim mestima i delovima tela gde ima dosta mekih potkožnih tkiva (ispod i oko očiju, na unutrašnjoj i zadnjoj strani butina, oko gležnjeva, na donjem delu trbuha, na unutrašnjoj strani mišica itd.). Pregledom mokraće ovakvih bolesnika, u mokraći se uvek nađe belančevina.

Kod otoka bubrežnog porekla poremećen je regulator za održavanje određene srazmere soli u telu. Bubrezi kao cedilo svoje vrste ne funkcionišu više ispravno. Oni ne izlučuju kuhinjsku so u koli- čini u kojoj je to potrebno. U normalnim uslovima bubrezi, izlučujući višak ukoliko on postoji, staraju se da rastvor kuhinjske soli u krvnoj plazmi bude uvek u istoj,tzv. fiziološkoj srazmeri (7 grama na litar). Međutim, kada obole, oni to ne mogu da čine u dovoljnoj meri, i so se zadržava u organizmu u srazmeri većoj od normalne, dopuštene. I kako tkiva ne mogu bez opasnosti po svoj sastav podneti koncentraciju soli veću od fiziološke, to se u telu, radi održavanja dopuštene srazmere soli, zadržava veća količina tečnosti, praktično vode, i tako stvara otok.

Razna srčana oboljenja, u periodu kada je srce već znatno popustilo, vrlo često prouzrokuju otok. Ukoliko srčano oboljenje nije praćeno zapaljenjem bubrega, ovaj otok počinje od nogu. U početku se otok pojavljuje samo oko gležnjeva, i to posle dužeg kretanja ili stajanja na nogama. Tek kasnije otok se postepeno penje naviše i zahvata trbuh, grudi i lice. Ovaj otok obično je plavkastocrvene boje. Oboljenje srca deluje na pojavu otoka slično poremećenom ventilu na pumpi. Jedan deo tečnosti ostaje stalno neispumpan, i, što je sasvim razumljivo, ostaje prvenstveno u delovima tela najudaljenijim od srca (noge). Naravno, ukoliko se srčana radnja ne normalizuje, deo neispumpane tečnosti biva sve veći.

U narodu se jako izražen otok bubrežnog ili srčanog porekla naziva vodenom bolešću.

Otok se može pojaviti i usled pritiska na venske krvne sudove. Obolela jetra (crna džigerica), kroz koju prolazi venska krv iz donjih delova tela, može izazvati otok na nogama i na trbuhu. U trbušnoj šupljini može se na taj način nakupiti vrlo velika količina tečnosti. Mogućno je, isto tako, da se na sličan način, pritiskom na venske krvne sudove koji dovode krv iz gornjih delova tela, pojavi otok,na glavi, rukama i grudima. U slučajevima pojave otoka usled pritiska na venske krvne sudove, mehanizam je u izvesnoj meri sličan izlivanju vode iz korita reke čiji je tok preprečen branom.

Kod osoba jako oslabelih i izmršavelih usled oboljenja od tuberkuloze, raka, velike malokrvnosti, kao i usled dužeg gladovanja ili dugotrajne pothranjenosti, otok se javlja takođe dosta često.

Osim navedenih, ima, svakako, i mnogo drugih poremećaja i oboljenja koji mogu prouzrokovati otok, ali su oni ređi.

U jasno izraženim slučajevima, otok je lako utvrditi. Dovoljno je da se pritisne prstom na otečeno mesto. Ako postoji otok, na tom mestu ostaje od pritiska prstom udubljenje koje ne iščezava brzo. Događa se da se otok, ukoliko traje dugo, stvrdne i da pritisak prstom ne ostavlja na njemu nikakav trag. Ali otok je pre toga mogao već biti utvrđen, ili, ako nije, može se i bez toga ipak videti. Mnogo češći od toga su slučajevi da se otok ne može nikako videti jer je vrlo slabo izražen. Lekari su poneki put prinuđeni da kontrolisanjem telesne težine bolesnika proveravaju da li ima otoka ili ne, odnosno da li je iščezao ako ga je bilo.

Otok zapaljive prirode, sa crvenilom kože i osetljivošću na pritisak i dodir, nije, takođe, teško utvrditi. Ali ukoliko znaci ovakvog otoka nisu jasno izraženi, njegovo postojanje nije uvek lako utvrditi.

Dakle, otok sam za sebe nije bolest. On je samo posledica ili znak neke bolesti (simptom). Prema tome, otok se leči lečenjem bolesti koja ga je prouzrokovala. Bez lečenja uzročne bolesti on se ne može lečiti. A to praktično znači da se u slučaju otoka: moramo obratiti lekaru, jer je pojava otoka uvek znak ozbiljnijih poremećaja ili oboljenja.

Međutim, nešto najosnovnije o tome šta se sme a šta ne sme raditi u slučaju pojave otoka morao bi svako znati. Naime, treba znati da se bolesniku sa otokom proširenim na nogama, po trbuhu, na licu ili po celom telu ne sme davati da jede meso, jaja i slana hrana, niti da pije mnogo tečnosti. Za takvog bolesnika najbolja hrana je određena količina mleka i voće, naročito grožđe.

Takvim bolesnicima treba zabraniti kretanje. Njihovu kožu treba držati čisto, ali kupanje nije preporučljivo. Najbolje je da se koža povremeno prebriše vlažnom, dobro isceđenom krpom.

Na sličan način postupa se i .u slučaju otoka zapaljivog porekla.

Lečenje – U vezi sa otokom u narodu se prave vrlo grube greške. Obično se misli da se svaki otok može lečiti oblogama (burovim ili drugim). Razume se, neke vrste otoka, izazvane zapaljenjem, mogu se lečiti i stavljanjem obloga, naročito toplih, mada savremena medicina raspolaže mnogo moćnijim sredstvima i za njihovo lečenje. Međutim, u slučajevima otoka bubrežnog ili srčanog porekla nikakve obloge ne pomažu. Oblogama se samo zavaravamo i gubimo vreme najpovoljnije za brzu, laku i uspešnu lekarsku pomoć. Jer svaku je bolest lakše lečiti u početku nego kasnije, kad je već uzela maha.

Tags:lečiti, oticanje nogu, otok, voda, voda u kolenu, vodu