Male boginje
Male boginje su jako zarazna bolest praćena osipom. Od nje boluju deca, ređe vojnici, ukoliko ih nisu preležali u detinjstvu. Novorođenčad i odojčad do 6 meseci retko obolevaju. Jedanput preležana brlest štiti od ponovne infekcije.
Uzročnik bolesti je jedan virus koji prolazi kroz cedilo i koji se pomoću običnog mikroskopa ne vidi. Bolesnik nije zarazan dok se ne pojave prvi znaci bolesti i prestaje da bude zarazan petog dana od dana kada je osip prestao da izbija.
Prenošenje bolesti je neposredno, sa bolesnika na zdrave. U vazduhu oko bolesne dece ima mnogo klica malih boginja, koje bolesnici izbacuju kašljući. Zdrava deca se vrlo lako zaraze udišući takav vazduh. Posredno prenošenje je vrlo retko, jer je uzročnik malih boginja vrlo osetljiv na uticaj spoljne okoline i van ljudskog tela brzo ugine.
Bolest počinje jednim kataralnim stanjem u nosu, plućima i očnoj sluzokoži. Posle inkubacije od 8 do 16 dana detetu oči zakrvave, suze, i ono ne može da gleda u svetlost, nos mu je pun kao da ima kijavicu, kašlje suvo, ima povećanu temperaturu. Ovakvo stanje traje 3 do 5 dana, pa se pojavi karakterističan osip prvo na licu, potom na celom telu. Pre nego na licu osip se javlja u ustima, na. unutrašnjoj strani obraza. Osip je krupan i javlja se najpre na licu, za razliku od šarlahnog osipa, koji je sitan i tek naposletku izbija na licu. Pojavom osipa kašalj se pojača i dete za sve vreme bolesti ima jak bronhitis, koji se često komplikuje zapaljenjem pluća.
Bolest traje prosečno 8 do 10 dana, ako ne nastupi nikakva ozbiljnija komplikacija, i završava se finim, sitnim perutanjem. Najčešće komplikacije su sa zapaljenjem pluća.
Male boginje preleže sva deca. Možda ni 10% stanovništva nije pošteđeno od malih boginja. One su i vrlo teške za decu do godrše. Ali ako u ostalim slučajevima kao bolest i ne bi predstavljale neku ozbiljniju opasnost, one su ipak teška bolest jer se sa njima vrlo često javlja tuberkuloza, koja se ili nakalemi na oslabljenji organizam ili iskoristi slabost organizma da bukne.
Ako nema nikakvih komplikacija, najbolje je lečiti obolelo dete kod kuće, ali, obavezno, uz pomoć i savet lekara. Ako ima komplikacija, od njihove težine zavisi da li dete treba preneti u bolnicu ili ne. Obolelo dete se u svakom slučaju izdvoji u zasebnu čistu sobu, koju treba umereno grejati i provetravati. Bolesnika ne treba izložiti promaji i nazebu.
Ako ima visoku temperaturu, treba ga s vremena na vreme prebrisati vlažnom krpom, ali mu hladne obloge ne treba stavljati. Bolesniku treba vati tople napitke radi ublaženja kašlja. Na prozore treba staviti zavese jer jaka sunčana svetlost smeta bolesniku.Za male boginje ne postoji neki poseban uspešan lek. Daju se lekovi za sniženje temperature kao što su piramidon, aspirin i dr., ili lekovi protiv kašlja. Plućne i druge komplikacije leče se sulfamidima i penicilinom, prema uputstvu lekara.
Bolesnicima obolelim od malih boginja ne treba davati ništa za čišćenje. Ako imaju zatvor, treba ih klistirati.
Zaštita od malih boginja je jako otežana. U poslednje vreme se sa dosta uspeha daje krv osoba koje su nedavno preležale male boginje i jedan izvadak iz krvi, gama-globulin, ali i jedno i drugo treba davati u vreme epidemije i najkasnije na 4 dana pre, izbijanja prvih znakova bolesti. U poslednje vreme govori se u svetu i kod nas o izradi vakcine protiv malih boginja.
Najbolje i najpristupačnije zaštitno sredstvo je održavanje organizma u dobrom stanju i izbegavanje dodira sa bolesnicima.