Ovčije boginje

Ovčje boginje su akutna zarazna bolest praćena osipom u vidu malih vodenih mehurića rasejanih po celom telu. Bolest je, uglav- noJug, blage prirode. Uzročnik bolesti još nije izdvojen, ali je to, nesumnjivo, jedan virus, koji se nalazi u bolesniku, u njegovoj krvi, koži, ospama i krastama koje se stvaraju pošto mehurići prsnu.

Ovčje boginje su vrlo prilepčive. Prema njima su najosetljivija deca predškolskog uzrasta (od 2 do 7 godina). Javljaju se češće u obliku pojedinačnih slučajeva, ali se mogu javiti i u obliku epidemije.

Prenose se neposredno sa bolesnika, a poneki put i preko drugih lica ili zaraženih predmeta. Bolesnik je zarazan naročito neposredno pre i za vreme trajanja ospe, sve dok se kraste ne skinu sa kože. Ulazna vrata za virus su usta, nos i očne vežnjače, a možda i koža. Bolest je opšte, a ne lokalne prirode.
Inkubacija je nejednaka. Traje od 12 do 17, pa i više dana, ali može trajati i samo 3—4 dana. Bolest počinje uvek kataralnim stadijumom. Ovaj stadijum može proći i neprimetno, ali može biti i praćen glavoboljom, opštom nelagodnošću i malo povišenom temperaturom, a katkad i težim znacima.

Za kataralnim dođe osipni stadijum. Po koži, najčešće na leđima, po grudima, nogama i rukama izbiju rasejane crvene mrlje, mahom okruglog oblika, veličine 1—5 mm u prečniku. Posle nekoliko sati do jednog dana, na ovim mrljama se obrazuju sitni mehurići, ispunjeni bistrom tečnošću, po kojoj se bolest naziva i vodenim ospicama. Tečnost u mehuriću se nešto kasnije zamuti, pokožica se smežura, mehurić prsne i počne da se sasušuje. Na mestu mehurića pojavi se krasta, koja posle nekoliko dana otpadne.

Sve ospe ne izbijaju istovremeno, već jedne za drugim u tr janju od nekoliko dana.

Slične ospe izbijaju i na sluzokoži usta i ždrela, a ponekad i na sluzokoži jezika.
Bolesnici ozdrave, obično, bez ikakvog lečenja. Komplikacije su retke. Ukoliko na nekom mestu mehurići počnu da gnoje, to mesto treba premazati dvaput dnevno tinkturom joda i pokriti sterilnom gazom. Čireve i flegmone, ukoliko se pojave, treba lečiti kao i obično.

Ishrana bolesnika sastoji se od mleka, povrća i voća, sa malo soli i dosta vitamina.

Preporučljivo je da se bolesnik izoluje u udobnu i često provetravanu sobu i da se njegova posteljina i predmeti sa kojima dolazi u dodir često dezinfikuju.