Šarlah kod dece i odraslih

Šarlah je opasna, zarazna bolest praćena visokom temperaturom, anginom i karakterističnim crvenim osipom, po kome je dobio svoje ime, i, na kraju, perutanjem.

Šarlah se javlja obično u vidu epidemija. Najosetljivija su školska deca, ali su jako osetljiva i deca od 2 do 5 godina. Javlja se ponekad i među vojnicima. Više ga ima u jesen i s proleća nego preko leta i zimi.

Uzročnik šarlaha je, izgleda, jedna vrsta streptokoka, i nalazi se u ždrelu šarlahnih bolesnika. Odavde se prilikom kašlja ili govora u vidu sitnih kapljica prenosi na zdrave. On je kapljična zaraza. Bolesno dete je zarazno i pre nego što se pojave prvi znaci bolesti, a zarazno je često i dugo posle preležane bolesti. Najčešće se prenosi neposredno, dodirom, sa jednog deteta na drugo. Može se preneti i preko predmeta kojima se služilo bolesno dete. Ranije se mislilo da se bolest prenosi najviše perutanjem bolesnika,me đutim, sada se perutanju kao izvoru zaraze ne pridaje veliki značaj.

Prvi znaci se javljaju na 4 do 5 dana po ulasku klica u organizam (infekcija). Dotle zdravo dete dobije najedanput bolove u ždrelu sa visokom temperaturom. Često i povraća i bunca. Ako mu pogledamo u gušu, videćemo da su krajnici jako crveni, otečeni i posuti prljavim. tačkastim mrljama. Crvenilo ubrzo zahvata i okolnu sluzokožu na resici i nepcima. Nekoliko sati kasnije, tj. još istog dana, po telu se pojavi sitan, tačkast crven osip. Osip počinje po trbuhu, u preponama, ispod pazuha i postepeno se širi ka licu, stopalima i šakama. Izbijanje osipa traje, obično, dva dana.

Dva do tri dana po izbijanju osipa bolest počinje da popušta. Temperatura se postepeno spusti na normalnu, bolovi u ždrelu prođu, a koža počinje da se peruta. Pre nego što počne perutanje kože sluzokoža jezika pocrveni i ima izgled maline. Perutanje počinje oko petnaestog dana i traje ponekad do 30 dana (zbog toga je ranije i propisana izolacija od 40 dana, jer se verovalo da je perutanje izvor zaraze). Sa dlanova i tabana otpada pokožica u širokim parčićima.

Šarlah je i zbog svojih komplikacija teška i opasna bolest. On pokatkad izaziva gnojavu anginu, reumatizam zglobova, oboljenje srca i srčane maramice, razna krvarenja ,itd., ali najčešće i najteže komplikacije šarlaha su: otok žlezda na vratu, zapaljenje srednjeg uva i zapaljenje bubrega.

Lečenje šarlaha sada je veoma olakšano upotrebom seruma, sulfamidnih preparata i penicilina. Kod lakih oblika bolesti može se davati jedan od ovih lekova, a kod težih oblika treba davati kombinovano i serum i sulfadijazin i penicilin. Način davanja propisaće lekar, koga moramo obavezno pozvati i kome ćemo poveriti lečenje bolesnika.

Šarlahni bolesnik mora da leži, treba ga izdvojiti u zasebnu, čistu, umereno toplu i dobro provetrenu sobu. Pored uzimanja lekova, za šarlahnog bolesnika je važno da vrši povremenu dezinfekciju ždrela i grla i da strogo drži propisanu dijetu. Dezinfekcija ždrela vrši se grgorenjem slabim rastvorom kalijumhipermangana i stavljanjem rastvora targezina ili kolargola u nos. Dezinfekcijom ždrela smanjujemo mogućnost pojave kompikacije na žlezdama na vratu i na srednjem uvu, a smanjuje se i mogućnost za prenošenje bolesti.

Ishrana bolesnika mora biti dijetalna. On sme da uzima mleko, kompote, voćne sokove, limunadu, razne tejove. Ovakvu dijetu treba držati i posle pada temperature, jer nepodesna ishrana može da olakša pojavu zapaljenja bubrega. Naravno, po padu temperature tečnoj hrani se može dodati razno povrće, krompir, griz, pirinač itd.

Šarlahna oboljenja podležu obaveznom prijavljivanju. Đaci oboleli od šarlaha ne smeju da idu u školu 40 dana od pojave prvih znakova bolesti. U školu ne smeju da idu ni ostala deca iz kuće u kojoj ima oboljenja od šarlaha.

Za vreme epidemije šarlaha ne treba pustiti decu da posećuju razne skupove. Ako je broj slučajeva veliki, škole se raspuštaju. Preporučljivo je da se za to vreme deci stavlja u nos dvoprocentni rastvor targezina ili kolargola.