Kako treba negovati zaraznog bolesnika

Zarazne bolesnike treba u svakom slučaju smestiti u zarazno odeljenje bolnice, jer se na taj način najsigurnije leče, a pored toga izbegava se dalje prenošenje bolesti na ukućane i okolinu. Ali ako iz bilo kojeg razloga bolesnik mora da ostane kod kuće, tada se moraju preduzeti naročite mere kako u pogledu nege i lečenja tako i u pogledu izolacije.

Mada nega bolesnika nije ista u svakom slučaju zaraznog oboljenja, ipak postoje izvesna pravila kojih se možemo pridržavati dok lekar ne odredi nešto posebno što se odnosi na naš slučaj.

BOLESNIK, NJGOV SMEŠTAJ I NEGA Za svaki organizam, bez obzira na uzrast i starost, zarazna bolest predstavlja opasnost, koju lecenjem i negom treba svesti na najmanju meru. Bez pomoći, lekara i, bez razumevanja i nastojanja ukućana to se ne može postići.Lekara treba pozvati što pre, čim se pojave prvi znaci bolesti, tako da se bolest ustanovi u samom početku, dok još nije izazvala bitne i nepopravljive promene u organizmu i dok se zarazne klice nisu rasule po čitavom stanu i okolini kuće.

Postoje zarazne bolesti čiji se tok ne može mnogo izmeniti (male-boginje, vodene boginje, zauške), ali koje ipak zahtevaju savesno lečenje i negu zbog komplikacija koje mogu nastupiti. Ukratko, svaka zarazna bolest iziskuje stručno lečenje, koje će propisati lekar, i odgovarajuću negu u kući.

SMEŠTAJ bolesnika igra vrlo važnu ulogu i u lečenju i u izolaciji. Kad god je moguće, bolesnik treba da leži sam u sobi. To je uslov koji se mora ispuniti ako ukućani žele da bolesnika leče kod kuće. Lečenje bolesnika u zajedničkoj prostoriji ne samo što ne omogućava pravilnu negu i mir već predstavlja neprekidnu opasnost za sve osobe koje tu žive, jer je poznato da se zarazne klice nalaze u najvećem broju baš u okolini samog bolesnika.

PROSTORIJA u kojoj leži bolesnik treba da bude dovoljno velika, sunčana i zračna, i da bude izdvojena bar toliko da se kroz nju ne prolazi u druge prostorije. Sunce igra vrlo važnu ulogu jer ubija zarazne klice, a uz to daje prirodno osvetljenje, koje je bolesnicima, osim u izuzetnim slučajevima, najprijatnije. Provetravanje mora da se vrši redovno, i to češće; ako je moguće, prozori treba da budu stalno otvoreni. Ne postoji zarazna bolest kod koje se treba čuvati čistog vazduha i sunčane svetlosti, mada naše domaćice, a naročito starije, o tome imaju često sasvim suprotno i pogrešno mišljenje (na primer, kod malih boginja — ospica).

POSTELJA na kojoj leži bolesnik mora biti udobna. Najbolje su postelje koje imaju dosta tvrd žičani madrac (tako da sredina kreveta ne propadna) i dušek .. Ležanje na perju nije zdravo, naročito ako bolest traje dugo, može da bude vrlo neudobno i da izazove oštećenje kože na leđima. Ovo, razume se, zavisi od materijalne mogućnosti porodice u kojoj živi bolesnik, ali ne treba nikad zaboraviti da je u slučaju nepo voljnog smeštaja uvek bolje bolesnika uputiti u bolnicu. Krevet se mora redovno nameštati i presvlačiti. Svaka nečistoća posteljine predstavlja veću opasnost od zaraze, jer se u nečistoći nalaze zarazne klice. Što je postelja manje udobna, mora se češće nameštati i presvlačiti.Za vreme nameštanja postelje treba bolesnika premestiti na stolicu sa naslonom, fotelju, klupu , jer se jedino u tom slučaju može postelja pretresti, provetriti i namestiti. Ako je bolesnik potpuno nepokretan, moramo postelju popraviti deo po deo, premeštajući bolesnika s jednog mesta postelje na drugo, tako da nam što manje smeta, a da i njemu ne pričinjavamo neugodnosti.
Postelja treba da bude postavljena tako da ne stoji na direktnoj promaji i da sunce ne udara bolesniku u oči prilikom čitanja, i zbog osetljivosti očiju, glavobolje.

NAMEŠTAJ mora biti sveden na najpotrebnije: noćni ormančić, dve stolice, sto i eventualno lezaj za odmaranje one osobe koja neguje bolesnika. Tepihe, slike, nameštaj sa odelom i rubljem, ukrasne predmete itd. treba izneti, jer se na svemu mogu zadržati zarazne klice.

Osim toga, u sobi treba da stoje flašica alkohola ili ljute rakije za brisanje ruku, ubrusi (jedan za bolesnika, jedan.za osobu koja neguje), zaštitno odelo i eventualno maska za lice.

ZA ČIŠĆENJE I PRANJE PROSTORIJE  moraju se uvek imati posebne metle, krpe i četke, koje se ne smeju upotrebljavati i u drugim prostorijama. Sva ta pomoćna sredstva treba da budu pre i nosle upotrebe potopljena u neko dezinfekciono sredstvo (sublimat 1 : 1000, lizol, hlorni kreč). Pod ne treba nikad čistiti nasuvo, jer se sa prašinom podignu i zarazne klice. Prašinu koja se skupi treba spaliti, a otpadne vode i ostalo, pošto se dodaju dezinfekciona sredstva (hlorni kreč, lizol, kreč, plavi kamen, sodu itd.), baciti u toalet ili u kanalizaciju. Bacanje nečistoće u dvorište, moze da izazove vrlo opasno širenje zaraznih bolesti, naročito ako je u pitanju dizenterija. Pod treba prati rastvorom sode i sapunice.

Isto tako, treba obratiti pažnju i na posteljinu i rublje, jer se i na tome zadržavaju žive zarazne klice, koje treba ubiti. natrijum-bikarbonata (sode bikarbone). Ovaj rastvor može se upotrebiti i više puta ako rublje nie zagađeno izmetom. Pri potapanju rublja treba paziti da se ne uprljamo, jer se svakim dodirom mogu preneti klice na naše telo i odelo.

PRIBOR ZA JELO i PIĆE koji upotrebljava bolesnik ne smeju upotrebljavati ostali ukuća. Taj pribor ne sme se ni prati s ostalim posuđem, već je najbolje da se pere, briše i čuva u samoj sobi bolesnika,

KUPANJE zaraznih bolesnika nije zabranjeno, već je, naprotiv, korisno. O tome se dobijaju tačni saveti od lekara. Važno je da se kupanje obavlja brzo i da brisanje bude pažljivo. Prostorija u kojoj se obavlja kupanje (najbolje sama bolesnička soba) treba da bude topla. Posle kupanja bolesnik mora odmah da legne, Umivanje treba vršiti svakodnevno, a pranje ruku i više puta dnevno, naročito pre i posle jela. U vodu koja služi za pranje ruku stavlja se neko blago dezinfekciono sredstvo (sapun, sublimat), a preporučuje se da posle pranja istrljamo ruke alkoholom, rakijom ili kolonjskom vodom.

ISHRANA zaraznih bolesnika je uglavnom strogo dijetalna, ali nije ista kod svih zaraznih bolesti. Neće se pogrešiti ako se do dolaska lekara daje bolesniku da jede pasirana čorba od povrća, dobro raskuvan kompot, redak griz u mleku, jogurt ili kiselo mleko, keks, limunadu i voćne sokove. Vodu treba davati bolesniku po želji, a ne kratiti mu, kao što je kod nas običaj. Zaraznim bolesnicima potrebno je dati više vode nego zdravim ljudima, zato što imaju visoku temperaturu, što se znoje, što imaju zatvor ili proliv, a uz to smanjeno izlučivanje mokraće.. Vodu, ako je čista i zdrava, ne treba prokuvavati, jer time gubi dobar ukus. Alkoholna pića su zabranjena. Duvan za sve vreme bolesti ostaviti.

OSOBA KOJA NEGUJE BOLESNIKA treba uvek da ima na umu da se kreće u sredini koja je puna zaraznih klica, i da su svi predmeti koji služe bolesniku, kao i oni koji su u njegovoj blizini, zarazni. No to ne znači da se pažnjom ne možemo sačuvati od zaraze. U tom pogledu važno je znati sledeće:

1. Ne dirati bolesnika bez potrebe. Svaki dodir sa bolesnikom (milovanje, ljubljenje itd.) može prouzrokovati prelaženje zaraznih klica sa bolesnika na negovatelja.

2. Zaštititi svoje odelo velikom keceljom, ili još bolje širokom haljinom ili mantilom. Zaštitno odelo treba obući pri ulazu, a skinuti pri izlazu iz sobe u kojoj leži bolesnik. Ovo zaštitno odelo treba da visi u sobi, uz sama vrata. Prilikom oblačenja i presvlačenja treba paziti da ne dodirujemo prljavu stranu ni svojom odećom ni licem ili rukama.

3. Pri izlazu iz sobe treba ruke oprati sapunom i vodom i isprati u blagom rastvoru sublimata ili lizola. Ovaj rastvor treba da stoji uvek spreman pored vrata u lavoru ili u. nekom drugom sudu.

4. Ležanje ili sedenje na bolesničkoj postelji zabranjeno je, jer je posteljina veoma zarazna.

5. Uzimanje obroka u bolesničkoj sobi nezdravo je, jer se hrana vrlo lako može zaraziti. Ne bi trebalo ni spominjati da su ostaci hrane i pića koji ostaju iza bolesnika uvek zarazni, pa se ne smeju upotrebljavati ni za ljudsku ni za stočnu hranu.

6.Treba svesti boravak u bolesničkoj sobi na najkraće vreme, a posle izlaska iz sobe, bar dva puta dnevno, prošetati na čistom vazduhu.
Ne treba zaboraviti da i kvake na vratima mogu biti zarazne, te i njih treba više puta prebrisati dezinfekcionim sredstvima.

POSEĆIVANJE BOLESNIKA moramo zabraniti. Osim osobe koja neguje bolesnika, a koja treba da ostane ista u toku čitave bolesti, ne bi trebalo da u sobu bolesnika ulaze ostali ukućani, a još manje rodbina, prijatelji i komšije. Deci je, u svakom slučaju, ulaz najstrože zabranjen. Ako se učini izuzetak, vrede isti saveti kao i za osobu koja neguje bolesnika.

DEZINFEKCIJA STANA posle ozdravljenja vrlo je važna i potrebna mera. Na žalost, nju nije u svakom slučaju lako izvršiti. Dezinfekcija treba da traje 24 časa. Posle toga najpre otvoriti prozor povlačenjem konopca i otvoriti vrata, a u sobu ne ulaziti pre nego što se uverimo da je dobro provetrena.

To treba učiniti više puta i u toku same bolesti. Treba posle ozdravljenja okrečiti zidove, nameštaj dezinfikovati rastvorom lizola, ili sode, pri tom se mora paziti da se nameštaj ne ošteti. Vrlo dobro deluje i sunce, pa stoga nameštaj i posteljinu treba što duže izložiti sunčanoj svetlosti.
Zaštita ukućana najbolje se postiže vakcinacijom, a ponekad i uzimanjem specijalnih lekova. Kako će se to sprovesti, odlučiće lekar.