Pantljičara kod ljudi

Pantljičare su vrlo veliki crvi koji kao paraziti žive u crevima ljudi i nekih domaćih životinja sisara. Pljosnatog su oblika i imaju izgled pantljike, po čemu su i dobile ime. One se pomoću četiri kupice na glavi pričvrste za crevni zid, a telo im pliva niz creva u crevnom sadržaju. Telo im je sastavljeno od vrlo velikog broja članova, prstenova, koji su utoliko veći i utoliko stariji ukoliko su udaljeniji od glave. Svaki članak sadrži muške i ženske polne organe, tako da se u svakom od njih razvijaju jaja pantljičare, iz kojih se rađaju nove pantljičare.

Karakteristično je za svaku vrstu pantljičare to što ona u svom razvoju i životu koristi dva domaćina. U jednom od njih živi kao odrasla jedinka, razmnožava se! i nosi mnoštvo jaja, a u drugom se iz jajeta razvije u učaurenu novu pantljičaru i u takvom stanju ostane dok na podesan način ne pređe novom domaćinu u kome će se potpuno razviti, narasti i dati jaja za nove pantljičare.

Za nas je najvažnija pantljičara kojoj za razvitak kao domaćini služe naizmenično ljudi i svinje. To je obično pantljičara (Taenia solium), ili usamljeni crv, kako se obično naziva zbod toga što je skoro nikada nema više od jedne kod jedne iste osobe.

Ova pantljičara može, biti duga 8 do 10 metara. Glavom je pričvršćena za crevni zid čoveka pomoću četiri kupice i sa 25 do 30 kukica. Do glave izrastaju njeni novi i sve noviji članci, koji potom. rastu i sazrevaju. Najudaljeniji članci od glave su najzreliji. Oni obično, po nekoliko zajedno, otpadnu od tela pantljičare i čovek ih sa izmetom) izbaci napolje. Zreli članci sadrže vrlo veliki broj pantljičarinih jaja.

Ako svinja pojede izmet u kome se nalaze zrela pantljičarina jaja, onda se u njenim crevima iz jajeta razvije mlada mala pantljičara okruglog oblika, koja probije zid creva i uđe u krvotok ili okolna tkiva svinje i zaustavi se u mišićima. Tu se učvrsti i, obavijena u čvrstu opnu, naraste do veličine zrna graška. U narodu je to stanje pantljičare poznato pod imenom bobica.

Za svinju koja sadrži veliki broj ovih mladih pantljičara kaže se da je bobičava. Pantljičara ostaje u tom stanju sve dok svinja ne bude zaklana. Kada čovek pojede nekuvano ili nedovoljno. pečeno meso bobičave_svinje, zarazi se pantljičarom. U njegovim crevima se mlada pantljičara oslobodi iz bobice, pričvrsti glavom za zid creva i počne da se razvija kao i njena mati. Posle 3 meseca, iz njenih jaja na isti način će se rađati nove pantljičare. I tako večito u krugu, od čoveka u svinju, od svinje u čoveka.

Osim ove postoji i pantljičara koja umesto svinje za drugog domaćina ima goveče (Taenia saginata). Njen razvoj je isti kao u pantljičare čiji je drugi domaćin svinja. Čovek sa izmetom izbaci pantljičarina jaja, koja goveče pojede zajedno sa travom. U govečetu se razvijaju bobice, i kada čovek pojede nekuvano ili nedovoljno pečeno bobičavo goveđe meso, zarazi se pantljičarom.

Na ljude, obično na decu, mogu se preko buva i vašiju preneti izvesne vrste pantljičara od kojih boluju psi i mačke, ali su to retki slučajevi.

Tegobe od prisustva pantljičare u crevima mogu biti vrlo ozbiljne. Bolesnici koji u sebi hrane jednog tako velikog gotovana bledi su i mršavi, imaju nesvesticu, proliv i bolove u crevima. Oni često imaju izvesne tegobe koje se ne mogu ničim objasniti dok se ne utvrdi prisustvo pantljicare u crevima.

Osoba zaražena pantljičarom može prilikom vršenja nužde da se zarazi pantljičarinim jajima i da ozbiljno oboli jer se bobica može napraviti u mozgu ili u srčanom mišiću. Zato se ruke moraju obavezno prati posle svakog vršenja nužde, tim pre ih moraju prati osobe koje boluju od pantljičare.

Kao lek protiv pantljičare daje se izvadak iz jedne vrste paprati. Lek je u znatnoj meri otrovan i prodaje se u apotekama. Izbacivanje — lečenje od pantljičare treba da se vrši samo uz pomoć i pod kontrolom lekara, jer lek koji deluje otrovno na pantljičaru deluje i na bolesnika.

Radi zaštite od pantljičare treba znati da su za čoveka svinja i goveče, zaraženi čovekovim izmetom, izvor zaraze od pantljičare. Prema tome, ljudi se mogu vrlo lako osloboditi opasnosti oboljevanja od pantljičare. Potrebno je samo onemogućiti da svinje i goveda dođu U dodir sa izmetom čoveka obolelog od pantljičare. A to se može uraditi ako ljudi, makar i zdravi, vrše nuždu samo u toaletu, odakle izmet ne može da zarazi svinju ili goveče. U naprednim zemljama, u kojima se nužda vrši samo u toaletu, pantljičare više nema. Nje nema ni u natoj zemlji u krajevima gde svaka kuća ima toalet i gde se nužda vrši samo u toaletu.