Pseća pantljičara kod dece

Pseća pantljičara živi kao odrasla jedinka u crevima psa. Drugi njen domaćin je najčešće goveče( ili ovca, a ređe čovek. Mala je i ima svega nekoliko članaka. Kada najstariji članak sazri, on se otkine od pantljičare i pas ga sa izmetom izbaci napolje. U takvom članku ima po nekoliko.stotina jaja. Goveda ili svinje pasući pojedu sa travom i jaja pantljičare.

U njihovom stomaku se iz ovakvog jajeta izleže larva pantljičare, koja se probije kroz crevni zid i putem krvi dopre u neki deo njihove utrobe, obično u jetru ili u pluća. Tu se učvrsti i počne da se razvija lučeći oko sebe tečnost. Ova tečnost naraste toliko da se na tom mestu stvori čitava jedna izraslina koja može biti velika i teška do jednog kilograma.

Prilikom klanja zaražene stoke delovi njihove utrobe sa ovim izraslinama- bacaju se, psi ih pojedu i zaraze se pantljičarom, koja počinje opet svoj kružni razvoj.

Drugi domaćin ove pantljičare može biti i čovek. Jaja pantljičare dospevaju u čoveka preko nekuvane hrane, obično povrća, koja je na neki način zaprljana psećim izmetom u kome ima pantljičarinih jaja, ili neposredno. od zaraženog psa. Pas zaražen pantljičarom liže svoj čmar na kome se zadrže pantljičarina jaja i zaprlja jezik i usta, pa potom, ližući ruke čoveku ili, češće, deci, predaje ovima pantljičarina jaja,koja se onda, bilo sa hranom bilo stavljanjem prljavih prstiju u usta, unesu u stomak, odakle prelaze u krv i utrobu, kao i kod govečeta ili ovce.

Jaje se najčešće zadrži u jetri, u kojoj se postepeno razvije manja ili veća izraslina koja čoveku smeta pritiekom na okolna tkiva i susedne organe. Bolesnici, pored tegoba koje im dolaze od pritiska, primete da im ispod desnih rebara nešto raste. Lekari tada brzo utvrde da je to pseća pantljičara.

Posle jetre, najčešće napadnuti organ su pluća, u kojima se pantljičara razvija na sličan način kao u jetri. I ovde bolesniku smeta pritisak izrasline. Dijagnoza se obično postavlja rendgenski.

Pseća pantljičara može napasti i ostale organe, ali Mnogo ređe nego jetru i pluća.

Lečenje je u svakom slučaju samo hirurško.

Od ove vrste pantljičare ljudi se mogu prilično lako sačuvati. Dovoljno je da paze na hranu i na čistoću ruku. Ne treba jesti neopranu, nekuvanu hranu, ne treba neopranih ruku sesti za sto, ne treba dozvoljavati psu da nam liže ruke i, što je najvažnije, treba utrobu zaklane stoke zaraženu ovom vrstom pantljičare zakopavati duboko u zemlju, onemogućuj ući psima da se preko nje zaraze pantljičarom.