Kako dati prvu pomoc povredjenom licu (u saobracaju, na gradjevini…)

Lice koje ukazuje prvu pomoć mora da poznaje sastav čovečjeg tela, da zna vrste povreda, a zatim mere i sredstva za ukazivanje prve pomoći.

Pri ukazivanju prve pomoći u slučaju povreda treba sačuvati prisebnost, brzo shvatiti situaciju i smišljeno raditi. Svaki poduhvat mora biti promišljen i pažljivo izveden. Ohrabrujuća reč podiže duh povređenoga i uliva mu poverenje u lice koje ukazuje prvu pomoć.

Mere koje se preduzimaju pri prvoj pomoći jesu uglavnom:
1) spasavanje povređenoga sa mesta nesreće,
2) zbrinjavanje povreda pomoću zavoja i
3) transport.

Povređenog treba odmah ukloniti sa opasnog mesta, izvući ga ispod mašine, kola, ruševina, predmeta koji ga pritiskuju itd., da ne bi doživeo nove povrede, pa ga onda položiti na neko podesno i zaklonjeno mesto, i to u položaju u kome će najmanje patiti zbog bolova.

Ako su povrede na glavi, potiljku, vratu i zadnjici, povređeni se polažu na zdravu stranu. Oni sa povredama na nosu i ustima stavljaju se u polusedeći položaj, da im krv ne bi tekla u dušnik.

Pri povredama grudnog koša bolesnika treba staviti u polusedeći položaj, jer je tada disanje lakše. Pri povredama trbuha, bolesnika treba staviti da leži nešto uzdignute glave, nogu savijenih u kolenima. U slučaju preloma kičme pbvređenoga treba položiti na leđa. i zabraiiti mu svaki pokret. Onesvešćene i. iskr varene moramo položiti na leđa tako da im glava ne bude položena visoko.

Delove odela koji stežu (okovratnik košulje) treba raskopčati ili odrešiti. Radi okrepljenja možemo povređenom davati da pije.u gutljajima .čaj, crnu kafu ili vodu; međutim,. piće ne treba davati onesvešćenima i povređenima u vrat, jer se mogu zagrcnuti, .a takođe ni onima kojima je povređen trbuh, pa mogu biti povređeni želudac i creva.

Prilikom zbrinjavanja povreda u većini slučajeva potrebno je svući povređenog tom prilikom treba uvek paziti na to da se svuče samo onoliko odeće koliko je najnužnije. Svako suvišno svlačenje prouzrokuje nepotrebne bolove, a kod iskrvarenih i teško povređenih dovodi do većeg rashlađivanja tela, usled čega može nastati dalje pogortanje opšteg stava (ovo se ne odnosi na utopljenike, promrzle i one sa većim opekotinama).

Iskazi povređenoga, pocepana ili krvava mesta na odelu ukazuju na predeo povrede. Raskopčavanjem ili rasecanjem odela po šavovima moze se u dovoljnoj meri osloboditi predeo povrede. U slučaju povreda na leđima, ako je potrebno, odelo se raseče da bi se rana i njena najbliža okolina učinili pristupačnim.

Ako je u pitanju mala i površinska rana, možemo i sami da učinimo sve što je potrebno. Prvo se okolina rane, u širini od 5 do 10 sm izbriše jod-benzinom, alkoholom, rakijom, ili tinkturom joda.. Zatim ranu operemo pod blagim mlazom mlake prokuvane vode, Da ukloni nečistoća. Posle pranja možemo ranu preliti blagom rakijom ili rastvorom hipermangana (1 : 1000). Rana se ne sme brisati vatom ili krpicom, već samo sterilnom gazom. Pre stavljanja zavoja Ranu treba posuti sulfanilamidskim praškom ili dermatolom. Ako toga nemamo, možemo upotrebiti fino istucanu tabletu sulfatijazola. Preko rane se stavljaju gaza i poveska (zavoj).

Nikada se na ranu ne smeju stavljati vata, kučina, pamuk, ili slične stvari koje mogu i sasvim čistu ranu zagaditi i izazvati gnojenje Ako se gaza zalepi za ranu, možemo je skinuti potapanjem u mlaku, prokuvanu vodu. Zavoj ne treba menjati često, već svakog drugog ili svakog trećeg dana. Ako rana počne da gnoji, što će se poznati po kucanju ili „kljucanju“, treba otići lekaru. Radi predohrane protiv trovanja krvi povređenom možemo davati, dva do tri dana, svaka četiri sata po dve tablete sulfatijazola. Deci ćemo, razume se, dati samo polovinu te doze.

U slučaju da ne možemo dobaviti gazu, na ranu možemo staviti čistu krpu, koju ćemo dosta dobro sterilizovati na sledeći način:

1) Već ispranu belu lanenu ili pamučnu krpu, koja je meka od pranja i upotrebe, ponovo operemo u čistoj prokuvanoj vodi sa mnogo sapuna.

2) Krpu osušimo na suncu ili iznad štednjaka, obešenu na kanapu ili žici dobro ispeglamo i odmah stavimo na ranu .

Ako smo pripremili nekoliko krpa, možemo ih sačuvati u tegli za kompot koju smo prethodno ispalili alkoholom ili ljutom rakijom. U tom slučaju dobro je preko krpa posuti malo sulfanilamidsklog praska.

Vrlo je vazno da pri ovom poslu ruke budu potpuno čiste, te ih treba prvo dobro i.dugo prati sapunom, a zatim izbrisati alkoholom ili rakijom i osušiti na vetru, a ne peškirom.

Lice koje ukazuje prvu pomoć treba Da poznaje četiri vrste zavoja:
1) Prvi, zaštitni zavoj, koji treba ranu da zaštiti od necistoće i da zaustavi površno krvarenje.
2) Kompresivni zavoj, koji treba da zaustavi jače krvarenje.
3)Poveske za podvezivanje ruke ili noge, koje se upotrebljavaju u slučaju jakih arterijskih krvarenja.
4)Zavoj pomoću koga se učvršćuju iščašenja, prelomi i velike rane na udovima.

Prilikom zbrinjavanja rane pomoću prvog, zaštitnog, zavoja zabranjeno je svako pipanje po rani prljavim prstima i instrumentim ili njeno ispiranje raznim dezinfekcionim tečnostima, pošto je to opasno po život povređenoga. Okolinu rane treba premazati jodnom tinkturom, a samu ranu pokriti aseptičnom gazom koja će se pričvrstiti flasterom , pa sve to obaviti poveskom. Za ovu svrhu najbolji su prvi zavoji.

Pri stavljanju kompresivnog zavoja na nogu ili ruku povređenog treba položiti na leđa, ozleđenu ruku ili nogu podići uvis i ložati sve dok se zavoj ne namesti. Ako je već stavljen prvi, zaštitni zavoj, ne treba ga skidati, već samo pojačati Daljim stavljanjem gaze, ili vate, i stezanjem poveske preko svega toga. Ovaj pritisak ne sme nikad biti tako jak da, na primer, prsti poplave ili pobele i postanu hladni.

Za zaustavljanje jakih arterijskih krvarenja upotrebljava se elastična gumena poveska ili gumeno crevo. Ovakve poveske nikad ne treba staviti bez potrebe, i treba ih upotrebljavati tek ako ne pomaže kompresivni zavoj. Pri stavljanju ovakvog zavoja povređeni se polaže na leđa. Jedno lice žurno pritiska prstom na krvni sud iznad rane, dok drugo svlači odelo sa ruke ili noge.

Treće lice stavlja elastičnu povesku na golu kožu iznad rane, i to na ruci za širinu šake ispod pazuha, a na nozi za širinu šake ispod prepone. Isto tako, i pri stavljanju prvog, zaštitnog-zavoja levom rukom namešta se poveska na povređeni ud, a desnom snažno zateže i obavija oko uda, stalno istom snagom.

Već prvo obavijanje mora da bude tako čvrsto da krajnji deo ruke ili noge odmah pobledi, postane hladan i bez pulsa. Ovde se može upotrebiti i trouglasta marama, koja se prvo uvrti, na obavije oko uda i zaveže-dvaput. Ispod čvora se podvuče štap i zavrće sve dok krvarenje ne prestane. Radi pojačanja pritiska može se ispod marame na predeo arterije staviti .i zamotuljak zavoja ili vate.

Drugom trouglastom uvrnutom maramom pričvršćuje se za ud drugi kraj štapića, u položaju u kome je zaustavljeno krvarenjeOvakva poveska može ostati najduže dva sata, jer inače tkivb bez krvi izumire. U slucaju dugog transporta ovu povesku svakog sata treba za časak razla baviti, da ud opet postane crven i topao, pa je onda opet stegnuti. Na kartonu, ili komadu papira koji se šalje sa bolesnikom naznačiti tačno dan, čas i minut kad ;je ovakva poveska stavljena.

Pošto u svakom slučaju duboke povrede sa krvarenjem postoji opasnost od gnojenja rane i trovanja krvi (sepse), povređenom možemo dati, do lekarske intervencije, svaka četiri sata po 2 tablete sulfatijazola sa mnogo tečnosti. Pored toga, u slučaju obilnog krvarenja povređenome treba dati da popije veću količinu blagog, slatkog čaja ili blago zasoljene vode. Tečnost se ne daje ako je u pitanju povreda trbušnih organa.

Pri prelomu kostiju na rukama ili nog.ama i za velike rane mekanih delova upotrebljavaju se šine, koje moraju biti dovoljno duge, tako da povređenom udu stvarno posluže kao oslonac i da ga učvrste. Učvršćivanje prelomljenog mesta uspeva samo ako su šinom obuhvaćena oba susedna zgloba, tj. zglob ispod i iznad preloma.

Šine se moraju prilagoditi obliku i položaju povređenog uda, a za to su najbolje Kramerove šine. Upotrebe li se druge šine, od drveta ili pleha, onda se svi prazni prostori između šine i uda moraju popuniti vatom. Šine se moraju postaviti tako da njihova sredina odgovara mestu preloma, i moraju biti obložene, naročito na krajevima, tako da nigde ne žulje i ne ubijaju. Iz tih razloga moraju biti obloženi izbočeni delovi udova: lakat, ručni zglob, glavica lisnjače, ivica cevanica, čukljevi na stopalu i peta.

Pri zatvorenim prelomima kostiju, tj. tamo gde nema rane, odelo ne treba skidati, jer ono pri transportu popunjava praznine između kostiju i šine.

Šina se stavlja na povređeni ud u onom položaju u kome se on nalazi. Svako okretanje, istezanje ili nameštanje prelomljenih kraeva je zabranjeno.

Protiv bolova daćemo bolesniku tablete aspirina, kofepirina, piramidona, kodalgina, dolantina ili kombinovani prašak, i to ne- koliko puta u toku dana, to jest do dolaska lekara. Ako’se pojavi otok, mogu se stavljati oblozi oD burove vode, a: ako to nemamo, onda od malo zasoljene vode. Na otvorene rane ne treba stavljati obloge.