Gnoj i gnojno zapaljenje

Većina bolesti od kojih bolujemo nastaje usled toga što u naše telo prodru izvesna mala, sasvim sićušna živa bića, koja hoće da žive u našem telu i da se hrane i razmnožavaju na njegov račun. No, naše telo ne prima te nezvane goste ni rado ni tako lako. Naprotiv, ono sa njima vodi ogorčenu borbu kad god oni prodru u njega. Od ishoda ove borbe zavisi da li ćemo ozdraviti ili podleći bolesti.

Ova se borba mnogo puta završava gnojenjem.
Gnojenje može da izazove skoro svaka vrsta mikroba, ali ga najčešće izazivaju mikrobi poznati pod imenom koka, posebno onih koka koje nazivamo stafilokokama, streptokokama itd

Šta je, zapravo, gnojenje i kako se stvara gnoj?
Kad neki od mikroba prodru u naše telo, onda se između našeg tela i mikroba odmah po njihovom ulasku, i još na mestu ulaska, zapocne borba. Ima, naravno, mnogo bolesti kod kojih ova borba sa mikrobima nije lokalizovana na mestu ulaska mikroba ili se ne vodi samo na tom mestu, već u celom organizmu. Mi ne vidimo kako se ova borba vodi, ali često vidimo mesto na kome se ona vodi, vidimo njene tragove, naročito ako je borba bila lokalizovana.

Kad prodru u neko telo, mikrobi se u njemu razmnožavaju i za borbu protiv tog tela luče određene sastojke, koji se zovu toksini. Telo se, sa svoje strane, brani pomoću belih krvnih zrnaca. U borbi protiv mikroba i njihovih toksina bela krvna zrnca izrađuju, takođe, određene sastojke, koji se zovu antitela. Dakle, mikrobi sa svojim toksinima napadaju i bore se da bi savladali odbranu organizma, a bela krvna zrnca sa svojim antitelima nastoje da unište mikrobe i da im onemoguće život i razmnožavanje u napadnutom telu.

Antitela, koja izrađuju bela krvna zrnca, igraju u ovoj borbi odlučujuću ulogu. Jednom stvorena, ona obično ostaju trajno u telu i čine organizam otpornim prema mikrobima, odnosno prema bolesti protiv koje su stvorena. Antitela protiv nekih bolesti mogu biti i nasleđena a ne samo stvorena u neposrednoj borbi. Otpornost organizma protiv određene bolesti, odnosno odgovarajuće vrste mikroba, naziva se imunitetom. Velika većina jednom preležanih akutnih zaraznih bolesti povlači za sobom stvaranje trajnog imuniteta. Imunitet stvoren neposredno u borbi protiv bolesti zove se stečeni imunitet, a nasleđeni ili urođeni imunitet naziva se prirodnim imunitetom.

Na mestu gde su mikrobi prodrli u telo krvni sudovi se prošire i time omoguće priliv veće količine krvi na to mesto. Kroz rastegnute zidove proširenih krvnih sudova izlaze bela krvna zrnca i ulaze u borbu protiv mikroba i njihbvih toksina. Naravno, ukoliko je borba žešća, utoliko je i priliv krvi veći, a ukoliko je priliv krvi veći, utoliko više belih krvnih zrnaca izađe iz krvnih sudova. A to se vrlo često i vidi. Takvo mesto pocrveni, toplije je, otečeno i osetljivo na pritisak i dodir. Na tom mestu odigrava se, u stvari, jedan zapaljivi proces, stvoreno je ono što se zove zapaljenje.

U toj borbi između belih krvnih zrnaca i mikroba padaju mrtvi i na jednoj i na drugoj strani. Osim toga, mikrobi i njihovi toksini napadaju i uništavaju i tkiva u čijem se susedstvu vodi borba, pa se i izvesni delovi tih tkiva nađu mrtvi na poprištu. Svi ti mrtvaci — mikrobi i bela krvna zrnca sa delovima tkiva — pali u ovoj borbi čine gnoj. To se može lepo videti ako kap gnoja stavimo pod mikroskop. U toj kapi videćemo skoro isključivo mikrobe i bela krvna zrnca sa pojedinim delovima raspadnutih tkiva.

Prema tome, gnojenje je proces u toku koga u borbi između belih krvnih zrnaca i mikroba padaju mrtvi i sa jedne i sa druge strane, a gnoj su žrtve te borbe — vojska izginula u njoj.

„Bolest traje koliko traje i ova borba. Ako u borbi bela krvna zrnca pobede i unište mikrobe, telo će ozdraviti, a ako budu jači mikrobi, oni će se razmnožiti toliko da će napadnuto telo podleći. Pobeda belih krvnih zrnaca znači ozdravljenje, pobeda mikroba — smrt za organizam.

Treba znati da se borba između belih krvnih zrnaca i mikroba, koji inače izazivaju gnojenje, mnogo puta završava bez gnojenja i bez stvaranja gnoja. Odnos snaga odlučuje da li će biti gnoja ili ne. Ako je otporna snaga organizma (belih krvnih zrnaca) nesrazmerno veća, napadač je brzo likvidiran, bez veće štete po organizam i bez gnojenja i gnoja. Borba se završi bez gnojenja i gnoja i kada su mikrobi nesrazmerno jači od odbrambene moći tela. U tom slučaju oni brzo savladaju odbranu i telo uskoro podlegne, razume se, opet bez gnojenja i gnoja.

Gnojenja nastaju najčešće na koži i pod kožom. Takva gnojenja su razne vrste bubuljica i većih ili manjih čireva. Dosta često gnoje i limfne žlezde (u preponama, na vratu i pod pazuhom), krajnici, zubi, desni itd. Do gnojenja dolazi i u dubokim tkivima i telesnim šupljinama, u zglobovima i kostima, u mišićima, oko bubrega, u plućnoj i trbušnoj maramici, u mozgu i na moždanicama itd. Potkožno ili duboko zapaljenje tkiva sa obimnijim gnojenjem i većim razaranjem tkiva naziva se flegmonom.

Zaštita protiv gnojenja i pomoć u borbi protiv mikroba koji izazivaju gnojenje sastoji se, pre svega, u preduzimanju mera da se mikrobima onemogući ulaz u telo ljudi; zatim, da se mikrobi unište po mogućstvu još pri ulasku u telo i pre nego što izazovu gnojenje, i, najzad, da se organizmu na podesan način pomogne u borbi protiv mikroba.

Da bi se organizam zaštitio od gnojenja, najvažnije je da se održava čistoća kože i da se izbegavaju ozlede, posle kojih najčešće i dolazi do gnojenja; zatim, da se rane i druge povrede odmah ili što pre dobro očiste i previju čistim zavojem, najzad, kad je zapaljenje već u toku, da se organizmu u cilju pomoći daju odgovarajući lekovi. Savremena medicina raspolaže vrlo mocnim lekovima protiv mikroba koji izazivaju gnojenje. To su, pre svega, razni hemijski preparati poznati pod imenom sulfonamidi, a zatim, najnoviji, vrlo moćni lekovi, poznati pod imenom antibiotici.

Urednim životom, fizičkom kulturom, pravilnom ishranom i drugim higijenskim merama može se organizam ojačati i učiniti otpornim protiv mnogih infekcija, pa i protiv gnojenja.

Kao kod drugih, tako i kod bolesti praćenih gnojenjem treba pitati lekara za savet kad god je to potrebno.