Otvorene povrede (posekotine, rane od vatrenog oruzja, ujed psa…)

Rane su povrede pri kojima spoljna sila dovede do otvaranja kože i pri tom se krv izlije napolje. Oblik i osobina rana zavise od jačine, vrste i pravca sile koja deluje, može doći samo do otvaranja površinskog sloja kože, tako da rana ostaje sasvim površna (oguljotina) ako sila deluje jače, ne dolazi samo do razdiranja kože nego povreda ide dublje u telo, tako da bivaju povređena i dublja tkiva i organi (kao što su mišići, mišićni omotači, tetive, živci, krvni sudovi, kosti i zglobovi) i, na kraju, organi velikih šupljina tela (komplikovane rane).

Kod komplikovanih rana rastrzana su ne samo dublja tkiva nego i veze koje ta tkiva drže na okupu, tako da u dubini rana nastaju džepovi i šupljinice, koje se ispunjavaju zgrušanom krvlju i delovima zgnječenog tkiva, što omogućava da se u njima i sakriju i umnožavaju razne zarazne klice koje uđu pri povredi.

Na rani razlikujemo rub i dno rane. Rub može biti.oštar i gladak ili iskrzan, sa većim ili manjim zupcima.

Rane koje prodiru u telesne šupljine zovu se prodorne, a one koje prođu kroz telo i izlaze sa druge strane zovu se probojne.

Prema načinu kako su nastale, rane delimo na: prouzrokovane pritiskom, vučenjem, ubodom, ujedom i vatrenim oružjem.

Rane nastale pritiskom su one rane koje nastaju udarom ili padom, a zovu se kontuzne rane (udarac kamenom, udar štapom itd.).

Rane koje su nastale zamahom nekog oštrog ili poluoštrog predmeta, kao što su sablja, sekira i slično zovu se zamajne rane. Kod ovih rana postoji delovanje i pritiska i oštrice, i zato su rubovi I tkiva kod njih

UBODNE RANE. Nastaju pritiskom nekog šiljatog predmeta (igla, šiljati nož, vrh mača, bajonet, koplje, rog i slično. Ubodne rane tupim i šiljatim predmetima naročito su opasne pri povredi čmara i okoline. U slučaju ovih povreda često dođe do povreda mokraćne bešike i mokraćne cevi, čmara i stražnjeg creva, pa i do povreda organa u trbušnoj šupljini. Kod ubodnih rana mesto uboda je obično mala rana. Put kojim je šiljati predmet išao kroz tkivo zovemo kanal ubodne rane. Ubodne rane srca i velikih krvnih sudova su smrtonosne, a rane pluća i trbušnih organa opasne su po život.

UJEDI. To su povrede prouzrokovane ujedom neke životinje ili čoveka. Ujedi zmija mogu biti otrovni, a ujedi besnog psa, besne mačke ili čoveka mogu izazvati besnilo. Zato ćemo za svaku ujednu ranu tražiti savet lekara, da bi se na vreme dala injekcija protiv zmijskog otrova ili protiv besnila.

RANE NANETE VATRENIM ORUŽJEM. Rane od puščanih ili revolverskih metaka zovemo ustrelne rane, a rane od parčadi granate ili bombe eksplozivne rane. Ove poslednje mnogo su veće, razoreni su veći delovi tkiva, i lakše dolazi do zaraze.

Kod rane nanete metkom razlikujemo ulaznu ranu, koja je zbog rastegljivosti kože uvek manja od prečnika metka. Ako je rana naneta iz blizine, okolina ulazne rane je zaprljana barutom, a rub od ugrejana metka opečen. Kroz ulaznu ranu ulazi se u takozvani ustrelni kanal, koji može da bude razne dužine, što zavisi od daljine odakle je metak došao i od brzine metka. Iz blizine ispaljeni metak ima jaču prodornu silu, pa je i kanal duži i može ići do izlazne rane, koja je uvek veća nego ulazna. Ranu koja ima ulaznu ranu, ustrelni kanal i izlaznu ranu zovemo prostrelna rana. Prolazeći kroz prostrelni kanal, metak može da povredi sve organe i tkiva koji mu leže na putu, a to zavisi od mesta na telu gde je ušao.

Parčići granata i bombi izazivaju velike i teške eksplozivne rane, pri čemu dolazi do rastrzavanja i zgnječenja raznih tkiva; ako ti parčići prodru u. šupljine tela, oštećuju i unutrašnje organe. Kod eksplozivnih rana mogu u rane biti uneseni, zajedno sa parčadima granate ili bombe, i delovi odela, dugmadi, sata, papira i sl. Ovakve rane češće se komplikuju zarazom, a postoji i veća opasnost od tetanusa i gasne gangrene. Naročito teške povrede nastaju od metka ili komadića granate koji na svom putu povrede kost tako da se ona rasprsne. Parčići kostiju deluju kao dum-dum-metak, i na taj način nastaju ogromne razorne rane, sa gubitkom i razaranjem , tkiva i organa. Slično dejstvo imaju i organi koji su ispunjeni krvlju ili tečnošću (jetra, bubreg, slezina, mozak, puna mokraćna bešika, crevo, želudac i srce).

RANE NASTALE VUČENJEM. Ako neka mašina uhvati ruku, nogu ili kosu, nastaju rane koje zovemo rane od vučenja. Naročito su teške rane ako ruka ili noga upadnu među zupce mašine, jer nastaje raskasapljenje svih tkiva. Među rane nastale vučenjem ubrajamo i rane nanete testerom. Krvni sudovi, zbog zgnječenja unutrašnjeg sloja, malo krvare. Ove se rane vrlo lako zaraze, jer ima dosta nagnječenog tkiva, koje brzo izumire.

POSEKOTINE. Posekotine nožem ili staklom ubrajamo u rane nastale vučenjem i pritiskom. Kod ovih rana rubovi su oštri, a površine posekotine glatke. Oštećenje tkiva je neznatno, krvarenje je veće nego kod rana nanetih testerom.

Za svaku ranu je karakterističan bol. Što je više živaca na mestu rane, to je bol jači. Najbolnije su rane u predelu čmara, spoljnih polnih organa, na rožnjači oka, na usnama i na vrhovima prstiju, jer na tim mestima ima najviše živaca. Bolnije su rane sa iskrzanim rubovima nego posekotine, na kojima su rubovi glatki i oštri. Bol se pojačava dodirom, pokretom i povišenjem toplote na rani, a smanjuje kad se rana pokrije i umiri. Kod rana gde je okolno tkivo zgnječeno, naročito kod ustrelnih rana, često zbog povrede i paralize okolnih živaca povređeni ne oseća bol.