Sve što treba da znate o pulsu srca kod odraslih osoba

Krv u telu stalno struji, teče kroz krvne sudove. To strujanje, taj tok krvi obavlja se pod dejstvom srca, koje radi istovremeno i kao usisavajuća i kao potiskujuća pumpa. Srce uvuče prvo u sebe krv iz vena čitavog tela, zatim se skupi, stegne i time pošalje krv u pluća radi prečišćavanja, odnosno uzimanja kiseonika. Po prečišćavanju, ono ovu krv uvuče iz pluća ponovo u sebe i onda je stezanjem izbaci konačno i pošalje u arterijske krvne sudove, kroz koje krv treba, radi ishrane organizma, da stigne do njegovih najmanjih delova. Krv se u arterijama inače stalno nalazi pod izvesnim. pritiskom (krvni pritisak). Međutim, prilikom stezanja srčanog mi- šića i ubacivanja krvi u arterije, u arterijama se krvni pritisak u vidu talasa naglo poveća. Ako jednu od arterija pritisnemo prstom uz neku tvrdu, otpornu površinu, to naglo povećanje krvnog pritiska u arteriji osetićemo kao jedan kratkotrajni, trenutni udar.

To naglo povećanje krvnog pritiska u arteriji koje osetimo u vidu udara zove se puls ili bilo, odnosno. otkucaj srca. I pošto svaki takav udar ili puls. označava jedno srčano skupljanje, jednu srčanu radnju, broj takvih udara u minutu označava, u stvari, broj srčanih radnji, odnosno rad srca za to vreme. A od toga do zaključka da brojanjem. pulsa možemb pratiti rad srca nije daleko. I kako skoro svaka bolest utiče na srce i njegov rad, izazivajući usporavanje ili ubrzavanje pulsa (u rasponu od 30 do preko 150 udara u minutu), medicina tu mogućnost da se brojanjem pulsa prati srčana radnja, a t.ime i tok bolesti, koristi mnogo u toku svake bolesti, pa i u toku srčanih oboljenja.

Koliko je normalan puls srca kod odraslih osoba? Kod odraslih osoba puls se kreće oko 70 udara u minutu. Ako je broj srčanih udara (puls) osetno manji od 60 ili znatno veći od 80 u minutu, onda sa srcem ili organizmom ovakvih osoba nešto nije u redu. Kod male dece srce normalno radi brže, udari su mu češći nego kod odraslih i sredovečnih osoba. Nasuprot tome, sa. starošću srčana radnja postaje sporija.

Kada je puls ubrzan? Puls se ubrzava i prilikom dužeg rada ili kretanja, kao i priikom raznih uzbuđenja, ali to ubrzanje obično ne predstavlja ništa naročito niti nenormalno ni za srce ni za organizam. Ali ako postoji kakva srčana mana ili kakvo oboljenje organizma, puls u tom slučaju može biti znatno ubrzaniji nego inače, i o toj mogućnosti se u određenim slučajevima mora ozbiljno voditi računa.

Vremenski razmak od jednog srčanog otkucaja do drugog normalno je manje-više jednak. Za takav rad srca kaže se da je pravilan i ritmičan. Kod zdravih osoba srčani udari su jednaki i po snazi. Međutim, za vreme srčanih ili drugih oboljenja dolazi često do toga da ni vremenski razmak između srčanih udara ni njihova snaga nisu, jednaki. Za srčanu radnju se u tom slučaju kaže da je nejednaka i aritmična.

Kako se brojanje pulsa može svakodnevno koristiti radi opšte orijentacije u pogledu kretanja zdravstvenog stanja, vrlo je važno da svako zna da nađe i izbroji puls.

Gde se meri puls? Puls se nalazi i broji na unutrašnjoj strani podlaktice, odmah iznad šake, duž kosti koja ide u pravcu palca. Na tom mestu je najlakše napipati arteriju i pritisnuti je prstom uz lakatnu kost.

Međutim, puls se može, po potrebi, naći i izbrojati i na slepoočnici, odmah iznad uveta, ili na vratu ispod zadnjeg ugla donje vilice, kao i na butini ispod prepone itd., ali za brojanje pulsa, ma gde ga tražili i brojali, potrebna je izvesna uvežbanost. Inače se može desiti da neuvežbana osoba, naročito u uzbuđenju, ne uspe da nađe puls ni iznad šake, na uobičajenom mestu, koje je najlakše naći, i da na osnovu toga, iako puls postoji, zaključi da „nema pulsa“, da je srce „prestalo“ da radi i da time nepotrebno stvori paniku u okolini bolesnika. Događa se ponekad da usled uzbuđenja ili u brzini osećamo i brojimo svoj vlastiti puls misleći da je bolesnikov.

Da se to ne bi dogodilo, a i inače, preporučljivo je da se vežbanjem svako nauči da lako nađe i izbroji puls.

Šta preduzeti u slučaju nepravilnosti pulsa? Na kraju treba naglasiti da prilikom svake nepravilnosti pulsa, tj. nepravilnosti rada srca, treba zatražiti lekarski savet, jer svaka nepravilnost u radu srca može značiti neki poremećaj, neko oboljenje, srca ili nekog drugog organa. Međutim, treba pri tom znati da oni koji se žale na srce i na njegov nepravilan rad ipak nisu svi srčani bolesnici. Samo svaki treći od njih je odista srčani bolesnik.

Treba, isto tako, znati da na pravilnost rada srca, pored ostalog, vrlo nepovoljno utiče upotreba alkoholnih pića i pušenje duvana.