Suženje mitralnog otvora

Mitralni otvor nalazi se između leve pretkomore i leve komore. Kroz njega prolazi arterijska krv, koja je došla iz pluća u levu komoru, da odatle pođe u čitavo telo.

Suženje ovog otvora izaziva smetnju u krvotoku, koja je utoliko veća ukoliko je suženje znatnije. Suženje izaziva u prvom redu proširenje leve pretkomore, a u toku bolesti proširuju se i ostali .delovi srca.

Suženje mitralnih zalistaka nastupa najčešće kod devojčica između dvanaeste i petnaeste godine, ali može nastati, naročito posle reumatične groznice, u svim godinama života.

U početku znaci su skoro neprimetni. Obično se deca žale da se ne mogu igrati jer se brzo zaduvaju, pa zato izbegavaju igranje i gimnastiku. Postepeno, znaci se pojačavaju. Penjanje, uz stepenice postaje sve teže i teže, a posle toga i hodanje po ravnom putu. Gubitak snage postaje sve primetniji. Pojavljuje se suv kašalj i mršavljenje, što vrlo često dovodi do sumnje na tuberkulozu. Roditelji, obično, tek u to vreme dovode dete lekaru.

Posle toga nastupa gotovo stalno otežano disanje, koje postaje još teže pri svakom naporu. Kašalj je stalan. Javlja se iskašljavanje šlajma, koji je ponekad i sukrvičav ili crvenkast. Bolesnici se žale na lupanje srca i bol u leđima, između kičme i lopatice s leve strane.

Posle svakog napora srce ubrzava rad, što se može utvrditi brojanjem bila.

Usled poremećaja u krvotoku, koji počinje mnogo ranije nego što se primeti, razvoj ove. dece je mnogo slabiji. Deca su zaostala, mršava, niskog rasta i mirna.

Najčešće se bolest postepeno pogoršava, ređe ostaje ista, dok je izlečenje tako reći nemoguće. Vrlo su česti slučajevi kombinovanog oboljenja zalistaka i otvora, što još više otežava stanje.

U toku života javljaju se komplikacije bilo na plućima, bilo na arterijama, slezini, jetri, mozgu, srčanom mišiću ili drugim •organima. Razvoj bolesti zavisi uglavnom od mogućnosti lečenja i zanimanja bolesnika. Pored lečenja srca treba održavati i, opšte stanje, pošto su ti bolesnici uvek mršavi, anemični, slabog apetita i loše’ raspoloženi.

Dijetalnu ishranu određuje lekar ne samo prema stanju srca nego i prema stanju jetre, bubrega i pritiska krvi. Uglavnom, hrana treba da bude laka, slatka, biljna i mlečna, bez soli i bez velikih količina tečnosti. Alkohol je zabranjen, a duvan štetan.

Zanimanje ovih bolesnika, ukoliko su sposobni za rad, ne sme da iziskuje fizički napor i mora omogućavati redovan odmor. Popodnevno ležanje je obavezno.

PREPORUČUJEMO:

U poslednje vreme vrše se uspešne operacije na samom srcu, pomoću kojih se proširuje mitralni otvor i poboljšava krvotok.