Meki šankr (meki čir)
Meki šankr je zarazna bolest koja se prenosi polnim odnosom. Njegov uzročnik je jedan mikrob (Dikreov bacil). Tri do pet dana posle odnosa a ponekad i docnije razvija se na zaraženom delu, tela čir veličine zrna sočiva. Ovaj čir sadrži veoma mnogo klica, koje se brzo prenose na drugo mesto. Otuda obično imamo ne jedan, već više mekih čireva.
Meki čirevi se javljaju najčešće na polnim organima. Ako se meki šankr uhvati prstima ili samo dodirne, bolesnik oseća jake bolove, za razliku od tvrdoga šankra, kod koga pri pritisku nema bolova. Lečenje se može sprovoditi samo pod nadzorom lekara. Za lečenje je potrebno nekoliko nedelja, a ponekad i više vremena. Na mestu ranice od mekog šankra ostaju uvek mali ožiljci. Jedina komplikacija mekog šankra je zapaljenje žlezda u preponama sa otokom (ili, kako u našem narodu zovu, ,,micina“).
Zapaljenje obično počinje povišenom temperaturom, otokom i bolovima u jednoj ili u obe prepone. Otok žlezda u preponi brzo raste, koža se zacrveni, napeta je i pri pipanju jako boli. Ako se lečenje ne preduzme na vreme, žlezda se posle kratkog vremena provali i iz nje izlazi žutozeleni gnoj. Savremenim lečenjem, naravno ako se počne na vreme, može se sprečiti pojava micine, i njeno provaljivanje.
Meki šankr je bio veoma rasprostranjen po gradovima, naročito po svršetku prvog svetskog rata. Primenom sulfonamida, a zatim penicilina i. drugih antibiotika, meki šankr je postao veoma retko oboljenje, tako da je skoro potpuno iscčezao.
Subscribe
If you enjoyed this article, subscribe to receive more just like it.
