Korisni saveti kod zaštite i lečenja oka i najčešće bolesti

NAČIN UPOTREBE LEKOVA ZA OČI
Dešava se da lekovi koje bolesnik dobije za lečenje očiju ne deluju, ne zato što nisu dobri, već što se ne upotrebljavaju kako valja. Lekovi se stavljaju u oči najčešće u vidu kapljica ili masti. Retko bolesnik može sam sebi da stavi lekove u oči. To treba da čini druga osoba. Pri stavljanju kapljica bolesnik treba da leži, a osoba koja mu ih daje treba prstima jedne ruke .da pridrži donji i gornji kapak što šire razmaknute i da onda kane iz kapaljke 1 do 2 kapi, pošto više ne može da stane u oko. Kapljice ne treba staviti na rožnjaču i zenicu, već pored njih. Kapke treba dobro držati i ne dozvoliti da bolesnik naglim zatvaranjem oka isprlja trepavicama kapaljku.

Mast se stavlja u oko staklenim štapićem. Stakleni štapić sa mašću stavi se pod donji kapak i kada bolesnik zatvori oko, štapić se izvuče, a mast ostane u oku.

TREBA LI NOSITI ZAŠTITNE NAOČARI NA SUNCU
Nošenje tamnih naočara u gradovima je ušlo u modu. Okviri i oblici tih naočara su često veoma neukusni, tako da izobličuju lice mladog sveta koji ih, obično, nosi.

Oči, kao i svaki drugi deo tela, treba da se izlažu svežem vazduhu i suncu. Postoje izvesna) oboljenja oka koja zahtevaju i zaštitu od svetlosti, ali i takva kod kojih nošenje tamnih naočara može da pogorša bolest. Prema tome, nošenje tamnih naočara kod bolesnih očiju treba da odredi lekar.

Zdravom oku suviše jaka sunčana svetlost može da škodi svojim vidljivim, ultraljubičastim i ultracrvenim nevidljivim delom zrakova. Direktno posmatranje sunca, naročito pri njegovom pomračenju, može da izazove trajna oštećenja vida, kao i gledanje velikih snežnih površina. Razumljivo je da u takvim prilikama oko treba zaštititi odgovarajućim naočarima.

Međutim, dnevna sunčana svetlost u gradovima sadrži vrlo malo štetnih ultraljubičastih zrakova, jer razna industrijska isparenja i druge nečistoće u vazduhu upijaju, praktično, sav ultraljubičasti deo sunčanih zrakova. Sunčana svetlost u gradovima ne škodi zdravim očima i nema medicinskih razloga da se one zaštićuju tamnim naočarima.

Tamne naočari štite oko na taj način što upijaju izvesnu količinu zrakova. Plava stakla ne treba nositi, jer nemaju sposobnost da upijaju škodljive zrake. Najkorisnija su mrka i zelena stakla.

BOLESTI KRISTALNOG SOČIVA
Kristalno sočivo je smešteno u predelu zenice i u održavanju normalnoga vida igra vrlo važnu ulogu svojom providnošću i sposobnošću da prelama svetlosne zrake koji uđu u oko. Zdravo, mlado sočivo omogućuje jasan vid i u blizinu i u daljinu. Providnost sočiva uslovljava crnu boju zenice.

Zamućenje sočiva (SIVA mrena). Može biti urođeno ili uslovljeno odmaklim životnim dobom (preko 50 g.), raznim oboljenjima oka ili bolestima celog tela (na primer, šećerna bolest), povredama oka itd Bolesnik primećuje da mu vid brže ili sporije slabi, .a predeo zenice postaje siv. Ova oboljenja se leče uspešno operativnim putem.

POREMEĆAJ POLOŽAJA KRISTALNOG SOČIVA. Nastaje obično posle neke veoma tupe povrede oka i uvek teško ošteti oko i njegovu funkciju.

BOLESTI MREŽNJAČE
Mrežnjača se nalazi na dnu očne jabučice. Sadrži u sebi čulne ćelije koje su vrlo osetljive na svetlost. Po svome poreklu mrežnjača predatavlja deo mozga.
Oboljenja mrežnjače najčešće su odraz nekog opšteg oboljenja (na primer, arterioskleroze, povećanog krvnog pritiska, šećerne bolesti itd.).

Promene na krvnim sudovima igraju vrlo značajnu ulogu u nastanku oboljenja mrežnjače. Oboljenja mogu da počnu naglo i da dovedu do trenutnog slepila ili slabljenja vida. Pri ovakvim bolestima oko spolja izgleda sasvim normalno i tek specijalnim instrumentima može se ustanoviti priroda oboljenja. Blagovremeno lečenje može, često, da bude veoma uspešno.

BOLESTI VIDNOG ŽIVCA
Vidni živac sprovodi svetlosne nadražaje iz oka u mozak i on je deo mozga. Vidni živac je veoma osetljiv na razne bolesti i otrove; tako sifilis, razne bolesti mozga i moždanih opni, trovanje duvanom, alkoholom i dr. izazivaju zapaljenje ili sušenje vidnoga živca.

Sva oboljenja vidnoga živca prouzrokuju slabljenje vida.

POREMEĆAJ RASPOZNAVANJA BOJA
Normalno oko najbolje raspoznaje boje u središtu vidnog polja, tj. na predmetu koji fiksira, zahvaljujući najvećoj osetljivosti mrežnjače prema bojama na zadnjem polu očne jabučice. Poremećaji u raspoznavanju boja mogu biti urođeni (nasledni) ili stečeni (kod bolesti vidnog živca i mrežnjače). Najčešći urođeni poremećaj odnosi se na crvenu i zelenu boju. Takve osobe ne raspoznaju samo crvenu ili samo.zelenu ili obe ove osnovne boje. Ređe se sreće poremećaj u raspoznavanju žute i plave boje. Praktično ovaj poremećaj u raspoznavanju boja značajan je stoga što onesposobljava za službu u svima vrstama saobraćaja i nekim industrijskim granama (tekstil, proizvodnja boja i dr.).

GLAUKOM
Oboljenje praćeno povećanjem pritiska u očnoj jabučici, koje može poticati iz raznih uzroka, bilo u samom oku, bilo u organizmu kao celini, naziva se glaukomom. Oboljenje je praćeno iznenadnim, vrlo jakim bolom u oku i glavi, ili, pak, počinje neprimetno postepenim bezbolnim slabljenjem vida. Ova bolest, ako se ne leči, dovodi ranije ili kasnije do slepila i zahteva što hitnije specijalističko lečenje.

POVREDE OKA
Teške povrede očiju česte su u industrijski razvijenim zemljama. Razvitkom industrije kod nas viđamo ih sve češće. Povreda, naročito ako je komadić metala ili drugog stranog tela prodro u unu trašnjost oka, predstavlja veliku opasnost ne samo po vid već i po održanje oka kao organa. I tupi udarac u oko može znatno da ošteti osetljiva tkiva oka. Kod povreda koje su probile očnu jabučicu važni delovi oka mogu biti oštećeni već samim tim. Ovome se dodaje još i zapaljenje, koje nastaje usled zagađenosti rane i zbog stranog tela koje, ako je zaostalo u oku, upotpunjuje i pogoršava ovo već inače teško stanje. Ove povrede zahtevaju najhitniju lekarsku pomoć.

Povređeno oko, koje dugo posle povrede ostaje zapaljeno, predstavlja veliku opasnost po drugo oko, koje je još zdravo. Zapaljenje može da se prenese na drugo nepovređeno oko i tako dovede do potpunog slepila. Ne postoji nikakav lek koji bi sa sigurnošću sprečio ili izlečio bolest na nepovređenom oku. Kao predohrana deluje jedino vađenje dugo zapaljenog povređenog oka, ukoliko je vid takvog oka ugašen.

Veliki broj ovih povreda, naročito u industriji, može sa sigurnošću da se spreči nošenjem zasitnih naočara. Nemože dovoljno da, se naglasi od kolikog je značaja zaštita očiju na svim radnim mestima na kojima su ljudi izloženi povredama.

U hemijskoj industriji dolazi do povreda očiju raznim štetnim hemikalijama (kiseline, baze, razni gasovi i isparenja). Svuda je tu potrebna stručna medicinska pomoć.

KRAKOVIDOST I DALEKOVIDOST
Normalno građeno oko vidi u mladosti podjednako dobro udaljene i bliske predmete. Međutim, po svojoj građi oko može biti kraće od normalnog. U tom slučaju u pitanju je dalekovidost. Dalekovidost je urođeno stanje koje se u toku života ne menja, ne napreduje, a vid može odgovarajućim naočarima potpuno da se normalizuje. Prvi znaci dalekovidosti javljaju se u mlađim godinama u vidu tegobi pri čitanju.

kratkovidost. Može da postoji već u prvim godinama života i da u toku života znatno napreduje i povećava se do vrlo visokog stepena. Kod kratkovidosti visokog stepena oko je znatno izduženo, zbog čega nastaju brojne po vid veoma štetne komplikacije. U takvim slučajevima naočari ne mogu više dovoljno da poprave oštrinu vida.

U školsko doba javlja se takođe kratkovidost, ali obično ne dostiže jači stepen i može dobro da sa ispravi naočarima.

Osobe normalnih očiju primećuju oko četrdeset pete godine života’ da, naročito uveče, ne mogu nesmetano da čitaju, da im se slova slivaju, da ne mogu da udenu konac u iglu. Ovo je prirodna pojava uslovljena starenjem, a ne bolest niti slabost oka. Nju ne izazivaju nikakvi spoljni ni unutrašnji uslovi, kao, na primer, plač i slično, već isključivo starenje kristalnoga sočiva. Kada se ova pojava zapazi, treba se obratiti lekaru, koji će odrediti potrebne naočari za rad iz blizine i čitanje. Pogrešno je shvatanje da treba što duže ostati bez naočara. Naočare ne treba uzeti bez prethodnog lekarskog pregleda.

RAZROKOST
Razrokost je poremećaj u položaju i pokretljivosti očnih jabučica. Normalan položaj i pokretljivost uslovljeni su mnogobrojnim činiocima kako u samom oku i njegovim spoljnim mišićima pokretačima, tako i u mozgu a i u povezanosti svih tih mnogobrojnih i složenih faktora. Skladan rad čitavog ovog sklopa omogućuje dubinski, obostran vid, koji nam služi za orijentaciju u prostoru, za osećaj dubine i reljefa. Za izvesna. zanimanja je neophodan ovaj osećaj (avijatičari, hirurzi, precizni mehaničari i dr.).

Poremećaji u tom složenom moždano-nervnom-mišićnom sistemu mogu da dovedu do razrokosti. Ona se najčešće javlja u detinjstvu pre pete godine života. Početak razrokosti majke često vezuju za neku bolest sa temperaturom ili grčevima (male boginje, veliki kašalj, strah,. pad itd.). Okrivljena bolest je, možda, samo snizila opštu snagu organizma, te se razrokost baš tada ispoljila, ali bi do nje došlo i bez preležane bolesti ili pretrpljenog straha.

Deca se dovode lekaru zbog ružnog izgleda. Međutim, značaj razrokosti je daleko veći, jer vid razrokog oka vremenom sve više slabi. Takve se osobe tada služe samo jednim okom, a time gube i osećaj za treću dimenziju. Razrokost utiče nepovoljno i psihički, jer su takva deca često izložena podsmehu svojih drugova.

PREPORUČUJEMO:

Razrokost može ponekad da se izleči nošenjem naočara. U drugim, pak, slučajevima potrebno je.nošenje naočara kombinovati s operativnim lečenjem i vežbanjem. Lečenje je potrebno sprovesti u prvoj deceniji života, jer kasnije može da ima uspeha samo u estetskom pogledu.