GVOŽĐE: Važnost gvoždja za ljudski organizam

Da li svojim načinom ishrane unosimo dovoljno gvožđa? Iako nam je potrebna samo mala količina, gvožđe je sastojak kome se danas poklanja pažnja u programima za obogaćivanje hrane. U medicinskim i naučnim ustanovama pažljivo se proučava ovaj značajni sastojak kao i njegova pri sutnost i način dodavanja ne samo zitaricama nego i ostalim vrstama hrane.

POTREBNA KOLIČINA GVOŽĐA ZA ČOVEKA

Gvožđe se smatra »mineralom u tragovima«, zato što se u minimalnim količinama, samo oko 4,5 grama, u proseku nalazi u organizmu zdrave, odrasle osobe. To je potrebno taman toliko da se od toga napravi jedan mali nokat! Pa ipak, ova mala količina veoma je potrebna da bismo se u životu mogli pohvaliti dobrim zdravljem.

Gvožđe je važan deo hemoglobinskog molekula koji se nalazi u crvenim ćelijama krvi. U stvari, ako nema gvožđa, koštana srž ne može da stvara ovu, za život vrlo važnu supstancu, koja raznosi kiseonik u najudaljenije delove tela. Kada su rezerve gvožđa male, proizvodi se manje crvenih ćelija i čovek tako postaje anemičan. Uzgred rečeno, da bi stvarala crvene krvne ćelije, koštanoj srži potrebno je ne samo gvožđe, već i određene količine belančevina, bakra, vitamina C, vitamina B6(piridoksin) i vitamina B12.

Veći deo od celokupne količine gvožđa u telu nalazi se u crvenim krvnim ćelijama, ili se čuva u rezervi koja se koristi u proizvodnji hemoglobina. Ostatak (oko 5%) nalazi se u svim ćelijama kao deo jednog enzimskog sistema (citohromne oksidaze) koji učestvuje u stvranju energije.

KOLIKI JE ZNAČAJ GVOŽDJA ZA LJUDSKI ORGANIZAM

Gvožđe u dovoljnim količinama ima veliki značaj i zato između ovog sastojka i ljudskog organizma postoji vrlo uska veza. Crvene krvne ćelije prolaze kroz četvoromesečni ciklus obnove. U tom procesu starije ćelije se razaraju i zamenjuju novim ćelijama u proporciji od oko 100 miliona u minuti. Pošto se proces nastavlja, gvožđe se neprekidno koristi. U stvari, u normalnim uslovima gvožđe se u veoma malim količinama gubi iz tela 1 do 2 miligrama na dan. Jedini značajan normalni gubitak pojavljuje se kod žena u periodu plodnosti za vreme menstruacije. Abnormalni gubitak ovoga sastojka može da prouzrokuje krvarenje iz rana, čira u želucu, raka na crevima. Više gvožđa potrebno je u toku perioda rastenja, u ranom detinjstvu (od 6 meseci do 3. godine) i u vreme puberteta (od 11. do 18. godine). Žene, svakako, imaju više potrebe za posebnim količinama gvožđa u toku puberteta i u daljem životu sve do menopauze, a naročito za vreme trudnoće i dojenja.

Stručnjaci za ishranu utvrdili su u nedavnim istraživanjima, da je nedostatak gvožđa najrašireniji nedostataku ishrani stanovništva mnogih zemalja.

Prema tome, ako se zna da telo ekonomično koristi gvožđe, zašto je onda tako rasprostranjen nedostatak gvožđa?

Prvo, zbog nemarnog, nasumice izvršenog izbora hrane i rafiniranja hrane.

Nedostatku gvožđa naročito su naklonjene bebe koje se ne hrane pravilno, deca u pubertetu koja vrše slab i čudan izbor hrane i stariji ljudi koji ograničavaju raznovrsnost hrane u svojoj ishrani. Osobe koje pate od nedostatka gvožđa, osećaju nedostatak energije i veoma se brzo zamaraju. One su blede i nedostaje im dah. Jednostavna analiza krvi (utvrđivanje hemoglobina utvrdiće da li je u pitanju anemija. Druge testove potrebno je izvršiti da bi se tačno utvrdilo da li je to nastalo usled nedostatka gvožđa ili pak nekog drugog razloga, kao na primer, usled leukemije.

Čitav niz faktora utiče na apsorpciju gvožđa. Neki, kao hlorovodonična kiselina iz stomaka i vitamin C pospešuju apsorbovanje, drugi, kao fitična kiselina, koja stvara nerastvorljivo jedinjenje gvožđa, sprečava apsorpciju. Fitična kiselina nalazi se u mekinjama od celoga zrna žita. Ako ima dovoljno gvožđa u ishrani, ona neće izvršiti taj štetan uticaj.

Pošto je organizam toliko zavisan od gvožđa, mora da se spreči preterano apsorbovanje. Otprilike samo 10% gvožđa apsorbuje se iz ishrane, osim ako se ne pojavi neka druga potreba. Tada se može apsorbovati i do 20 ili 30% od unesene količine ovog sastojka. Mehanizam kontrole unošenja gvožđa nije poznat, ali sadašnja istraživanja ukazuju na to da gvožđe iz ishrane prihvataju ćelije iz tankog creva i zadržavaju ga sve dok se ne javi potreba za njim. Ako sastojak nije potreban, te ćelije sa uskladištenim gvožđem, izumiru u trbušnom traktu i eliminišu se.

NAMIRNICE KOJE SU BOGATE DOBRIM IZVORIMA GVOŽDJA

Za obezbeđivanje unošenja odgovarajuće količine gvožđa potrebno je dobro planiranje. To se ne može nemarno izvršiti. Količina gvožđa u normalnoj savremenoj ishrani od 1000 kalorija iznosi oko 6 miligrama. To znači da žene koje se ograničavaju na 1500-2000 kalorija na dan unose vrlo malo gvožđa, osim ako ne izvrše dobar izbor hrane.

Koji su to dobri izvori gvožđa? Evo nekih: povrće, povrće sa zelenim lišćem, celo zrno ili obogaćene žitarice, suvo voće i orasi. Sve ove namirnice daju dobar doprinos u zadovoljvanju potreba za gvožđem. I druge vrste povrća i voća dobro zadovoljavaju ove potrebe. Voće sa svojimorganskim kiselinama i fruktoza (voćni šećer), a naročito ono koje je bogato askorbinskom kiselinom, povećavaju apsorpciju gvožđa.

Mleko, iako dobar izvor mnogih hranljivih sastojaka, ima veoma malo gvožđa. Zbog toga deca koja piju previše mleka i njime zamenjuju drugu hranu, naročito onu koja ima gvožđa, postaju anemična.

Neobogaćene i veoma fino samlevene žitarice ili hleb od njihovog brašna imaju veoma malo gvožđa. Šećer i masti potpuno su lišeni ovog elementa. Oko 1/3 kalorija u tipičnoj savremenoj ishrani dolazi od »praznih kalorija«, tj. hrane koja je bogata šećerom i mastima. Drugi visok procenat dolazi od druge rafinisane i prerađene hrane, od koje su neke namirnice obogaćene gvožđem, ali im još uvek nedostaje neki važan hranljivi sastojak koji se inače redovno nalazi u nerafinisanoj hrani. Kada se sve ovo zna nije teško uvideti zašto je anemija problem broj 1 u modernom čovečanstvu.

Prema tome, za svakog pojedinca je važno da uravnoteži svoje obroke tako da ostvari potpunu ravnotežu glavnih prehrambenih grupa mnogo povrća i voća, dosta hleba od celog zrna ili lako samlevene i obogaćene žitarice, odnosno hranu koja je bogata proteinom, uključujući raznovrsno povrće, malo mleka ili mlečnih proizvoda (mleko se može zameniti sojinim mlekom). Ako mudro planirate pomoći ćete i sebi i svojoj porodici.

Da li unosite dovoljno gvožđa? Na ovo pitanje treba pažljivo odgovoriti!