MRKVA: namirnica bogata vitaminom A

Nekada su dame koje su želele lepo da izgledaju smatrale mrkvino lišće veoma dekorativnim pa su ga umesto perja nosile u kosi. Mrkva je još uvek sačuvala tu svoju osobinu da pomaže lepoti i zato je ne treba nositi već pojesti!

Današnji nutricionisti ističu da je u savetima koje su majke prošlih generacija davale svojim kćerima bilo puno mudrosti: »Ako želite da budete lepe, jedite mnogo mrkve!« Mrkva sadrži važne hranljive materije koje neposredno utiču na zdravlje što se ogleda u čovekovom izgledu i raspoloženju. Zbog toga majke i dalje treba da podstiču svoje devojčice i sve ostale članove porodice, da jedu mnogo mrkve, zatim drugog povrća i voća bogatog vitaminima. Voće i povrće je još uvek ono što najbolje obezbeđuje jedrinu i zdravlje koje kozmetika ne može da da!

Prema istoriji hortikulture mrkva potiče iz Indije, Avganistana, istočne Rusije i Bliskog istoka. Iz ovih oblasti mrkva je prenesena u Evropu, Severnu i Južnu Ameriku i Kinu. Rana istorija Amerike pokazuje da su je i Indijanci voleli.

Bogat izvor vitamina A

Uvek kada proučavate tabele namirnica bogatih vitaminom A, utvrdićete da se mrkva nalazi gotovo na prvom mestu između svega povrća koje se obično koristi. U stvari, ovaj vitamin nalazi se u povrću kao karotin od koga naš organizam stvara vitamin A. Karotin je žute ili narandžaste boje. Drugi izvrsni izvori ovoga vitamina su zimska žuta bundeva, krompir, sve lisnato povrće koje ima tamnozeleno lišće i dinja kantalupa.

Važni izvori su još pupčasti kelj, tikva i kajsija. Manje količine nalaze se u špargli, endiviji, paradajzu, paprici i žutim breskvama. Voće i povrće sadrže otprilike tri petine od ukupne količine vitamina A.

Ovaj vitamin ima određen broj veoma važnih funkcija. Među njima je uticaj na rast i vid kao i održavanje epitelnog tkiva u zdravom stanju. Jedan od prvih vidljivih promena uslovljenih nedostatkom vitamina A je pojava noćnog slepila nemogućnost da se dobro vidi pri slaboj svetlosti. Vitamin A nalazi se u pigmentu mrežnjače (retine). Kada svetlosni zrak padne na mrežnjaču, ovaj pigment pobeli, ali u mraku on se ponovo stvara. U ovom procesu, uvek dolazi do određenog gubitka vitamina A, što znači da taj nedostatak mora da se nadoknadi iz krvi. Ako je količina vitamina u krvi nedovoljna, vid će se sporo normalizovati. Zbog toga je noćna vožnja veoma opasna zbog zasenjivanja farovima sa vozila koja dolaze u susret.

Vitamin A potreban je za održavanje zdravlja epitelnog tkiva. Njegovo delovanje može se zapaziti na koži i svim njenim sastavnim delovima, kao i radu žlezda. Kada je ishrana siromašna vitaminom A, ova tkiva, naročito ono koje pokriva usta, grlo i disajne puteve, podležu bolesnim promenama. Pošto bakterije imaju lak pristup ovim oblastima, a usled nedostatka ovog vitamina, infekcije kao što su sinusne tegobe, zapaljenje grla i gnojne pojave u ustima pojavljuju se mnogo češće i izražene su u jačem obliku.

Vitamik A zajedno sa drugim vitaminima učestvuje u borbi protiv infekcije u tom smislu što doprinosi jačanju sposobnosti organizma da spreči prodor bakterija. Ankete koje su bile sprovođene širom sveta, otkrile su da veliki broj ljudi ne uzima dovoljno hrane bogate vitaminom A. Poboljšanje ljudske ishrane samo u ovom smislu, doprineće naporima da se poboljša odbrambena moć organizma i da se u skladu sa tim smanji broj prehlada i drugih oboljenja disajnih organa koja su u zimskim mesecima u velikom porastu. U stvari, jedan od najboljih i najjednostavnijih načina da se poboljša uobičajena ishrana ogleda se u povećanju količine tamnožutog i tamnozelenog povrća.

Mnogo dobra

Pošto je vitamin A rastvorljiv u mastima, on se skladišti u organizmu, naročito u jetri. Na taj način uzimanje dopune bogate vitaminom A u toku određenog. vremenskog perioda, može toliko povećati rezerve da ovaj koristan sastojak sada postaje toksičan. Međutim, kada je u pitanju biljna hrana to je sasvim drukčije. Ova vrsta hrane sadrži .vitamin u obliku srodne supstance koja se naziva karotin, i koja se u celini ne pretvara u vitamin A. Na taj način ne može se predozirati unošenje ovoga vitamina, iako se uzima mnogo biljne hrane bogate karotinom. Na primer, dve trećine šolje (za belu kafu) kuvane mrkve sadrži više od 10.000 internacionalnih jedinica karotina. dvostruko više od preporučenih dnevnih potreba, u organizmu se sve ne pretvara u vitamin A. Zato treba dosta jesti žutog i tamnozelenog povrća, jer će to umnogome doprineti poboljšanju kvaliteta celokupne ishrane.

Sveža mrkva može da se nabavi u toku cele godine, a pored toga lako se sprema. U pripremi nije je potrebno čak ni ljuštiti, osim ako to ne predstavlja naviku. Treba je samo oprati malo oribati (ogrebati nožem očistiti vrh i koren i posle toga mrkva je gotova za rezanje na komade, uzdužne štapiće ili kolutove, koje treba brzo kuvati i u malo vode, tek toliko da se ne zalepe za sud.

Jedan od velikih problema sa kojima se roditelji skoro redovno suočavaju sastoji se u tome što mnoga deca ne vole povrće, naročito kuvano, ali zato vole sveže povrće najverovatnije zbog toga što ima lepu boju. Zbog toga im treba dati dosta takvog povrća. Istina je da deca ne mogu pojesti toliko presnog povrća, da bi iz njega mogli dobiti dovoljno potrebnih hranljivih sastojaka. pa ih zato treba postepeno navikavati da jedu i kuvano povrće.

Priprema mrkve za ishranu

Deca i odrasli vole mrkvu kada je pripremljena na sledeći način: grubo izrendisana, kuvana u pari, svega nekoliko minuta, a posle toga neznatno začinjena. Ukus ovako pripremljene mrkve ili cvekle je veoma dobar. Mrkva može da se pripremi na mnogo različitih načina.

Pokušajte da sastavite mrkvu sa drugim povrćem. Mrkva i celer zajedno predstavljaju odličan sastav. Oprobajte ovo povrće u sastavu sa karfiolom i cveklom. Boranija sečena po dužini sa mrkvom isečenom na dugačke štapiće predstavlja odličnu promenu u jelovniku.

Ukus mrkve veoma će se popraviti ako joj se doda malo soka od narandze. Kuvana ili presna u sastavu sa voćem ili povrćem mrkvi je potrebna samo stvaralačka ideja kuvarice. Evo nekoliko mogućnosti:
• Izrendisana mrkva sa kupusom i malo zelene paprike sa kiselom pavlakom.
• Krupno izrendisana mrkva sa krupno iseckanim kikirikijem sa sokom od limuna i uljem.
• Kuvana boranija sa kuvanom mrkvom isečenom na štapiće, marinirana i začinjena uljem i limunovim sokom, zatim obogaćena iseckanim celerom i kojim zrnom smrznutog graška.
• Salati od krompira dodati grubo izrendisanu mrkvu. Ova salata dobiće onda sasvim drugi ukus i boju!
• Izrendisana mrkva sa lopticama od krem-sira uvaljanim u iseckane orahe.

Obratite pažnju na to da salatu uvek načinite neposredno pre iznošenja na sto, jer će se tako najbolje očuvati hranljivost i svežina.

Izrendisana mrkva može da se upotrebi i u sendvičima. Ona se slaže sa krem-sirom, salatom od jaja ili sa raznim premazima od soje.

Nemojte dozvoliti da vam se kaže da najviše i najbolje dobijate onda kada iscedite sok od mrkve. Iako je sok od mrkve dobar. ipak ne postoji nikakav razlog da se ona upotrebljava samo u tom obliku. Iskoristite sve hranljive sastojke iz cele mrkve!

Ako ovo korisno i svima dostupno povrće još niste uvrstili u svoj jelovnik. zašto to ne biste učinili danas? Ovo povrće ima mnogo odlika koje govore u njegovu korist, ono ima boju, divan ukus i puno korisnih materija neophodnih za održavanje dobroga zdravlja.