Zapaljenje kičmene moždine

Zapaljenje kičmene moždine može nastati kao samostalno oboljenje ili kao komplikacija u toku nekog drugog, najčešće zaraznog oboljenja (tifusa, pegavca, crvenog vetra, boginja, sepse). Kod najvećeg broja bolesnika zahvaćen je leđni deo kičmene moždine.

Početak je nagao, liči na početak akutnih zaraznih bolesti. sa visokom temperaturom i bolovima u leđima i nogama. Posle ovih ogaptih smetnji, koje‘traju nekoliko sati do dan-dva, nastaju ‘mlitave oduzetosti donjih udova  bolesnik nije u stanju, uz svu snagu volje, da pomeri noge. Istovremeno sa oduzetošću javljaju se poremećaji u bešici i debelom crevu u obliku zadržavanja mokraće i stolice ili, pak, nevoljnog, nekontrolisanog pražnjenja bešike i creva.

Delom usled nečistoće, a ponekad i pored najbolje nege, dolazi vrlo brzo, često već u roku od nekoliko sati, do otvaranja rana na mestima gde telo. dodiruje postelju (predeo krsta, pete). Otvorene rane mogu, usled sekundarne infekcije, dovesti do sekundarne, opšte sepse.

Tok bolesti zavisi od opsega zapaljenog tkiva kičmene moždine. Ako je zapaljivim procesom zahvaćen veliki (ili kompletni) deo moždine, onda ostaju oduzetosti donjih udova i posle stišavanja, u početku mlitave, a kasnije sa kontrakturom.

Najteži oblici zapaljenja kičmene moždine su oni koji zahvataju njen vratni deo, ugrožavajući odmah u početku po život važne, centre, kao i oni koji teže da se ushodno šire, koji se penju prema vratu.

Dijagnoza ovog oboljenja nije uvek laka, naročito u početku bolesti. Lečenje se sprovodi u za to specijalizovanim ustanovama, u kojima postoje aparati’ za održavanje disanja (čelična pluća) Slučajevi u kojima početak nije tako jasno izražen (visoka temperatura), naročito kod slabijih, starijih osoba, mogu ličiti na polin’euritis, tumore ili kakva druta oštećenja kičmene moždine.

Duga rehabilitacija zahteva često angažovanje nekoga od bliže rodbine; sastoji se od masaže, hidroterapije, vežbi i sprečavanja kontrakture oduzetih udova.