Poremećaji zbog nedostatka vode u organizmu
U ljudskom organizmu ima oko 70% vode, a samo 30% čvrstih odnosno organskih materija. Najveći deo ove vode nalazi se u ćelijama, a znatno manji u krvi i drugim tečnostima. Odnos između količine tečnosti koja se nalazi u ćelijama i one koja se nalazi van njih uvek je stalan, a poremećaj tog odnosa može da izazove lakša ili teža bolesna stanja, pa i smrt.
Dnevna potreba vode
Dnevno čovek unese u svoj organizam oko 2,5 l vode, i to oko 1 200 do 1 400 g u obliku vode ili neke druge tečnosti i oko 1 100 g u raznoj hrani. Izbacivanje vode vrši se: mokraćom oko 1 500, stolicom oko 100 do 150, znojem oko 500 i plućima takođe oko 500 g. U normalnom stanju ljudski organizam unosi i izbacuje istu količinu vode u toku dana.
Kada je izlučivanje vode veće nego unošenje, javlja se žeđ. Izlučivanje vode može da bude pojačano u toku raznih bolesti sa temperaturom i znojenjem, pa u toku tih stanja treba u organizam unositi veće količine tečnosti.
Simptomi nedostatka vode
U težim slučajevima nedostatka vode, pored osećaja žeđi javlja se znatno smanjivanje ili potpuni prestanak izlučivanja mokraće. Ako je gubitak vode veoma velik, javlja se bledilo, koža postaje suva, a bolesnik mrzovoljan, nezainteresovan, trom. Krv se zgušnjava, i ako je to zgušnjavanje jako i traje duže vreme, nastupa smrt.
Lečenje
Razumljivo je samo po sebi da se lečenje vrši davanjem veće količine vode na usta. U najtežim slučajevima, a naročito u toku nekih oboljenja želuca i creva, voda se daje i klizmom ili injekcijama pod kožu.
Subscribe
If you enjoyed this article, subscribe to receive more just like it.
