Dijetalna ishrana bolesnika

Gotovo svaka bolest, naročito za vreme akutnog stanja, a ponekad za sve vreme trajanja, iziskuje naročitu dijetalnu ishranu. Dijetalna ishrana ima zadatak da oslobodi organizam nepotrebnog teškog rada i opterećenja creva, i da ukloni štetne sastojke iz krvi i tkiva.

Nije redak slučaj da se bolest pogorša ili nepotrebno produži samo zato što je bolesniku davana suviše jaka ili loša hrana, bilo iz neznanja bilo zbog preporuka raznih nadrilekara. Kod male dece, kod bubrežnih bolesnika, zatim u slučajevima teških crevnih oboljenja, nepravilna ishrana može da izazove i smrt. U drugim slučajevima, opet, bolesnicima se dugo daje slabija hrana iz straha da se usled prevremenog davanja čvrste i teške hrane bolest ne pogorša. Ali ima i takvih bolesti koje gotovo od samog početka iziskuju pojačanu ishranu (tuberkuloza).

Količina tečnosti igra vrlo važnu ulogu kod nekih bolesti. Dok, na primer, kod povišenog krvnog pritiska treba smanjiti količinu tečnosti, dotle kod mnogih drugih bolesti treba dati što više vode, mleka ili čaja. Količina masti, mesa, soli, šećera, itd određuje se posebno za svaku dijetu.

Bez obzira na dijetu, bolesnička hrana treba da bude pripremljena od svežih i dobrih namirnica i da se što više menja, tako da bude raznovrsna. Treba izbegavati upotrebu hrane koja je ostala od prošlog dana.

Obroci hrane

Bolesnici uglavnom treba da jedu češće, i zato obroci moraju biti manji. Zdravi, odrasli ljudi, u većini slučajeva, jedu tri puta dnevno. No nije redak slučaj, naročito u gradovima, da se uzima i četiri ili pet obroka. Mnogo ređe naši ljudi jedu samo dva puta dnevno (pasivni krajevi).

Doručak

I kada smo bolesni, uglavnom treba da zadržimo vreme i broj obroka koji smo imali dok smo bili zdravi. Možda jedino treba pomeriti jutarnji obrok – doručak – i uzimati ga nešto kasnije, osim ako se bolesnik rano ne budi i oseća želju da jede, ili ako boluje od takve bolesti da mu je potrebna hrana čim se probudi. Jutarnji obrok je obično nešto lakši i sadrži gotovo uvek tečnu hranu: mleko, čaj, belu kafu itd. Bolesnik mnogo bolje jede ujutro ako se prethodno umije i ispere usta mlakom vodom.

Podnevni obrok ― Ručak

Ručak treba bolesniku poslužiti u obično vreme, kao i kad je bio zdrav. Ukoliko propisi dijete drukčije ne određuju, ručak treba da sadrži više jela (supu, povrće, meso, salatu, kolače, voće, kafu itd.). Samo jedno jelo brzo zasiti, a događa se da ne bude po volji bolesniku te ostane nenahranjen, što svakako otežava ozdravljenje.

Večernji obrok ― Večera

Večeru treba dati najmanje jedan do dva sata pre spavanja. Kasna večera remeti san, a ukoliko se sastoji od mnogo tečnosti, izaziva pojačano mokrenje u toku noći, što je za bolesnik vrlo neprijatno. Večera treba da bude lakša od ručka i da sadrži dva-tri jela.

Užina

Pored ova tri obroka ubacuju se jedna ili dve užine, i to jedna pre a jedna posle podne. Ako se bolesniku daju dve užine, treba pomeriti davanje doručka i večere tako da se razmak poveća, ili dati jedan obrok pre samog spavanja, posle večere. U tom slučaju taj obrok mora biti vrlo lak (griz u mleku, pire od voća, lakši kolač itd.) i bez tečnosti. Razmak između pojedinih obroka ne bi trebalo da bude manji od tri sata. Suviše bliski obroci zamaraju želudac, umanjuju želju za jelom i remete pravilno varenje.

Sasvim retko daje se noćni obrok, koji mora biti vrlo lak (kompot, pire od voća, griz u mleku i tome sl.).

Sadržaj, broj i vreme obroka treba da odredi lekar, ali kao normalno vreme može se odrediti 7, 10, 13, 19 časova, s tim da obroci u 7, 13 i 19 časova budu glavni (doručak, ručak i večera). Ako bolesnik spava, ne treba ga buditi radi uzimanja obroka, osim ako to lekar naročito ne odredi.

Pošto je dijeta vrlo važan faktor u lečenju, razumljivo je da sadržaju svakog obroka moramo posvetiti najveću pažnju. Svaki prekršaj dijete, ponekad i najneznatniji, može da izazove pogoršanje bolesti. Oni koji neguju bolesnika često su skloni da ga primoravaju da jede što više, pa čak i onu hranu koja je zabranjena, verujući da će on na taj način steći veću otpornost i snagu. Međutim, takva pogrešna ishrana oduzima snagu i smanjuje otpornost. Posetioci su naročito skloni da donose bolesnicima razne ponude. To je kod nas u pravom smislu narodni običaj, ali običaj protiv kojeg se treba boriti.

Vrlo često bolesnici imaju slab apetit. U tom slučaju moramo nastojati da ih nagovorimo i ubedimo u važnost ishrane. To u mnogim slučajevima nije nimalo lako, pa je potrebno mnogo strpljenja i dobre volje da se postigne uspeh. Hranjenje na silu, naročito kada su u pitanju mala deca, nije gotovo nikad uspešno. Obično za vreme jela dete plače, a posle jela nastupi povraćanje. Prisilno hranjenje treba da bude poslednja mera, ali i u tim slučajevima treba biti pažljiv.

Kod kojih bolesti ne treba uzimati velike količine hrane

U ređim slučajevima (na primer, kod teških crevnih i teških bubrežnih oboljenja) bolesnike treba odvraćati od jela, čak i ako je dijetalno. Ima i takvih bolesti kod kojih su tačno određeni sadržaj i količina hrane koja se ne sme prekoračiti (šećerna bolest).

Način pripreme hrane za bolesnika

Zavisi od vrste dijete (na primer, bez soli, bez zaprške, bez masti, u obliku pirea itd.). Pri tom treba paziti da hrana bude što ukusnija, a to se postiže dodavanjem onih začina koji su dozvoljeni u toj dijeti (slatka paprika, sirće, mirođija, kim, vanilija, cimet, kora od pomorandže itd.), Bolesnici su vrlo osetljivi, pa im može da naškodi i nedokuvana i prepečena ― zagorela hrana.

PREPORUČUJEMO:

Probanje hrane ne treba nikada vršiti pred bolesnikom, a isto tako ni pripremu ni kuvanje. Probanjem treba ustanoviti da li je jelo ukusno i dosta začinjeno, da li je dokuvano i dovoljno toplo. Toplota hrane treba da bude takva da bolesniku prija. Neki bolesnici smeju uiotrebljavati samo hladnu hranu (krvarenje iz pluća), a neki obratno, samo toplu. Bolesnici koji leže u kuhinji uvek manje jedu od onih koji leže u sobi.