MASLINE: pozitivan uticaj maslinovog ulja na ljudski organizam
Kad ste boravili na Jadranu, verovatno ste pored ostalih biljaka karakterističnih za to područje zapazili i jednu drvenastu biljku. čija starost može da dostigne stotine godina. Ta biljka je obično visokog stabla, guste krošnje, sa tamnozelenim. izduženim i pri vrhu zašiljenim listovima. Plod joj je sitnog. jajolikog oblika i tamnoljubičaste boje. Sigurno ste već pogodili reč je o maslini koja se u ovom delu naše zemlje gaji stotinama godina.
Odmah treba istaći da je maslina (0lea europacea ) jedna od najstarijih biljaka koje čovek koristi i da je njeno izvanredno ulje dugo služilo kao važan prehrambeni artikal. Pretpostavlja se da je u našim krajevima uzgajanje masline počelo još u razdoblju stare Grčke. Ovu pretpostavku potkrepljuju i različita arheološka otkrića, kao što je na primer kameni mlin za mlevenje plodova. masline, pronađen u toku proučavanja i istraživanja. ostataka stare Salone (Solin) kod Splita. Starost koju su arheolozi odredili ovom mlinu seže u 1. vek naše ere. Rimski pisci u svojim zapisima isticali su i hvalili kvalitet maslinovog ulja iz Dalmacije. Da se maslina u našim krajevima veoma dugo gaji, svedoči i postojanje veoma starih maslinovih stabala,. od kojih je jedno u okolini Bara pod zaštitom države, jer mu se starost procenjuje na oko 2700 godina.
Maslina je tipična biljka sredozemne klime, pa se najviše gaji u Španiji, zatim Italiji, Grčkoj, Portugaliji i Tunisu. I pored toga što se poslednjih godina povećavaju površine zasađene maslinom, kako u našoj tako i u drugim zemljama, proizvodi od maslina su deficitarni u ukupnoj trgovinskoj razmeni. što se naročito odnosi na jestivo maslinovo ulje. veoma tražen i vrlo dobro plaćen proizvod na svetskom i domaćem tržištu.
Gajenje maslina
U našoj zemlji postoje veoma povoljni prirodni uslovi za gajenje ove voćke, koja je vrlo skromna u svojim zahtevima, jer dobro uspeva na najraznovrsnijim zemljištima počevši od najsiromašnijih pa do najboljih. Dobro uspeva i u izrazito sušnim krajevima. zato što ima dobro razvijen, širok i razgranat korenov sistem. U toku svoga života maslina obrazuje veliki broj izdanaka u zoni korenovog vrata kojima obnavlja nadzemne i podzemne organe i u tome leži tajna njene dugovečnosti. Međutim. čak i građom svojih listova koji su izduženi, kopljasti. tamnozelene boje i presvučeni jednom kožastom prevlakom. prilagođena je životu u uslovima sa smanjenom količinom vlage.
Pošto uspeva u oblastima koje se odlikuju velikim brojem sunčanih dana u toku cele godine, u plodovima masline, koji se sastoje od koštice i mesnog dela. koncentrišu se mnoga biološki aktivna jedinjenja koja, joj daju veliki prehrambeni značaj.
Sastav i hranljiva vrednost masline
Plodovi, između ostalih korisnih sastojaka sadrže od 12 do 28% ulja koje ima veliku hranljivu vrednost, zatim 1 g belančevina i 4 g šećera na 100 g plodova. Pored toga plodovi sadrže vitamin A, B i C kao i pektinske materije. Maslina sadrži i različite mineralne materije. Na primer u 100 g njenih plodova može se naći: sumpora ― 27 mg, fosfora 14 mg, hlora 4 mg, natrijuma 128 mg, kalcijuma 122 mg, gvožđa 2.9 mg, pored ostlaih materija u manjim količinama.
Plodovi masline predstavljaju odličnu sirovinu za prehrambenu industriju i to kako zreli, tako i zeleni. Zeleni, konzervisani plodovi masline sadrže manje ulja. a više belančevina nego zreli plodovi.
Lekovitost maslinovog ulja
Maslinovo ulje veoma povoljno utiče na čovekov organizam i hranljivije je od svakog drugog ulja. Ono ima vrlo značajnu ulogu u ljudskoj ishrani s obzirom na sve veću opasnost od arterioskleroze i povišenog krvnog pritiska koji, između ostalog, nastaju i kao posledica prekomerne potrošnje namirnica bogatih kalorijama i upotrebe životinjskih masti u ishrani. Ovo ulje preventivno deluje protiv čitavog niza oboljenja, poboljšavajući tako opšte zdravstveno stanje. Upotreba od samo nekoliko plodova dnevno, predstavlja značajan dodatak svakodnevnoj ljudskoj ishrani.
Iz svih ovih, u najkraćim crtama. navedenih podataka. može se sagledati značaj upotrebe maslinovog ploda i svih proizvoda od njega. čija će redovna zastupljenost na trpezi učiniti ljudsku ishranu raznovrsnijom i bogatiji.