Pozitivan uticaj morske klime na zdravlje ljudi

Morska klima

Uspeh lečenja u klimatskim mestima na moru ne zavisi samo od delovanja morske vode i od uticaja klime sa svim njenim komponentama (sunčanost, čistoća i sadržaj vazduha, vetrovi, temperatura) već i od okoline u kojoj se klimatsko mesto nalazi (šumovitost, mogućnost ishrane, komfor, izleti, zabave itd.).

Pri kupanju u morskoj vodi treba voditi računa o tome da je temperatura vode uvek niža od temperature tela i da kupanje oduzima toplinu, što izaziva pojačan opticaj krvi, ubrzano disanje, ubrzanu izmenu materija i nadražaj nervnog sistema. Time se, ako je ishrana povoljna, postiže opšte jačanje organizma i sposobnost da se telo prilagodi promenama klimatskih uslova. Ne treba zaboraviti da je organizam utoliko osetljiviji na promene temperature ukoliko je manji (deca) i slabiji (teži bolesnici), i da naglo i produženo kupanje može izazvati neželjen rezultat.

Hladnoća vode se manje oseća ako se u vodu ulazi odjednom, a hlađenje organizma je potpunije ako je boravak u vodi duži. Vazduh može da izgleda hladan posle izlaska iz vode, naročito ako duva vetar. Ta hladnoća se oseća sve dok se koža ne osuši. Ženama koje imaju osetljive ili bolesne ženske organe, kao i reumatičarima, preporučuje se da posle kupanja obrišu telo i promene kostime za kupanje.

Vazduh i sunce deluju nadražujuće, pa treba biti oprezan kao i prilikom kupanja, i ne izazivati nagle promene koje ničemu ne koriste. Sunce koriste manje oni koji brza pocrne, a najmanje oni koji se ispeku i izgube vreme lečeći opekotine.

Sunčanje deluje na ubrzanje izmena, materija, znojenje, formiraše vitamina zarašćivanje starih rana (proširene vene, škrofuloza). Vrlo dobro deluje i na zalečenu tuberkulozu trbušne maramice i na tuberkulozu kostiju i zglobova, smanjenu otpornost, kožna oboljenja (psorijazu), nerazvijenost, rahitis i bronhijalnu astmu. Dokazano je dobro dejstvo sunca na stanja posle zapaljenja pluća, velikog kašlja, katara nosa, grla, sporednih nosnih šupljina, hroničnih oboljenja krajnika i kod nekih slučajeva malokrvnosti, srčanih bolesti, lakših nervnih oboljenja i ženskih bolesti.

Ne smeju ići na more oni koji boluju od otvorene ili akutae tuberkuloze, akutnog reumatizma, težih srčanih mana, teže arterioskleroze i povišenja krvnog pritiska, jače iscrpenosti, perniciozne anemije, zapaljenja očnih kapaka, težih nervnih oboljenja, raka, leukemije i drugih težih bolesti.

Prema prosečnoj godišnjoj temperaturi, na našim prostorima morske banje možemo podeliti na:

GORNJOPRIMORSKE, koje pripadaju Istarskom i Hrvatskom primorju, od Trsta do Karlobaga.

SREDNJOPRIMORSKE, koje se nalaze na Dalmatinskom primorju, od Karlobaga do Dubrovnika i

DONJOPRIMORSKE, koje leže na obali od Dubrovnika do Ulcinja.

Ova podela nije potpuno geografeka, naročito u odnosu na klimatska mesta po ostrvima, koja sva imaju južniju klimu, veću sunčanost i blažu vetrovitost nego mesta koja se nalaze na obali kopna, te zbog toga neka gornjoprimorska ostrvska mesta imaju srednjoprimorsku klimu, a srednjoprimorska (Hvar, Vis, Korčula) južnoprimorsku, odnosno čisto ostrvsku klimu. .

PREPORUČUJEMO:

Pri izboru prirodnog lečilišta ne treba zaboraviti da zdravi ljudi mogu ići kuda hoće (pod uslovom da ne upotrebljavaju lekovite vode), ali da oni koji boluju od bilo koje bolesti prethodno treba da se posavetuju sa svojim lekarom.