Polna bolest sifilis
Sa svojim poznim i teškim posledicama sifilis predstavlja tešku bolest i zbog toga je razumljivo što ga se ljudi toliko boje. Ogromna raširenost i promene te bolesti, sa teškim posledicama koje ona izaziva u čovečjem organizmu, s pravom su oduvek pobuđivale naročitu pažnju i angažovale najbolje stručnjake za borbu protiv ovog velikog zla. Međutim, ako se na vreme otpočne lečenje i ako se primene najnoviji savremeni lekovi, sifilis je potpuno izlečiva bolest.
Pozne i teške posledice sifilisa pogađaju one bolesnike koji su se neredovno lečili ili se uopšte nisu lečili. Uzrok nepravilkom lečenju sifilisa leži u tome što početni, spoljni znaci bolesti brzo iščezavaju, pa bolesnik misli da je ozdravio i prestaje Da se leči. Sifilis se kod neuredno lečenih i nelečenih bolesnika nalazi u skrivenom (latentnom) stanju, i tek posle dugo godina javljaju se teški oblici sifilističkih oboljenja na nekom organu.
Svaki čovečiji organ može oboleti od sifilisa, ali ta bolest naročito napada: kosti, jetru, krvne sudove, živce, mozak i kičmenu moždinu, Pozne pojave sifilisa mnogo se teže leče nego sifilis u početnom stadijumu. Za pronalaženje skrivenog sifilisa, a i inače za utvrđivanje tog oboljenja, služimo se pregledom bolesnikove krvi. Na taj način često se ustanovi staro sifilistično oboljenje kod bolesnika koji su se žalili na sasvim druge tegobe. Najnoviji metodi pregleda krvi (Nelzon-test) otkrivaju precizno i sigurno svako oboljenje od sifilisa.
KAKO SE PRENOSI SIFILIS
Uzročnik sifilisa je jedna spirila nazvana spiroheta palida (bleda spiroheta) koja se u razmazu sa površina tvrdog šankra ili sa ospa u drugom stadijumu mikroskopskim pregledom može lako utvr diti sifilis se prenosi najčešće preko polnog odnosa, ali se može preneti na drugi način. Dojilja zaražena sifilisom može zarazu preneti na dete, i obratno — zdravu dojilju može zaraziti dete koje boluje od naslednog sifilisa.
Zatim, sifilis se može veoma lako preneti ljubljenjem, naročito na decu, ako zaraženo lice ima u ustima, na jeziku, nepcima ili krajnicima sveže sifilistične ranice. Ljubljenje je uobičajeno pri pozdravljanju i o praznicima, i zato treba imati na umu da se sifilis može preneti na taj način. Sifilis se, dalje, može dobiti preko nečistog posuđa za jelo i piće, ako se njim služi ili se služilo lice zaraženo sifilisom, a posuće nije dobro oprano.
Naposletku, sifilis se ponekad može pre neti i rubljem, naročito na decu, ako dete spava sa bolesnom majkom u istom krevetu. U berbernicama, naročito nehigijenskim, gde se ne posvećuje dovoljno pažnje čistoći i dezinfekciji pribora za brijanje, može se prilikom brijanja takođe preneti sifilis.
U razvoju sifilisa razlikujemo tri stadijuma:
TVRDI ŠANKR — PRVI STADIJUM SIFIliSA
Dve do tri nedelje posle snošaja sa bolesnom osobom, na mestu gde je klica ušla u telo bolesnika, najčešće na polnim organima, pojavljuje se jedna okrugla crvena pega u vidu bubuljice, veličine zrna sočiva. Na tom mestu obrazuje se potom mala ranica, glatka, sjajne površine, ravnih ivica,.okruglog ili ovalnog oblika, iz koje se naročito pri pritisku luči žućkasta tečnost. Ako ovu ranicu opipamo pod prstima se oseća tvrdina kao da je hrskavičava; zbog toga se ta ranica zove „tvrdi šankr“.
Kad se pritisne tvrdi šankr, bolesnik oseća neznatan ili najčešće ne oseća nikakav bol. No tvrdi šankr ne mora kod svih bolesnika da se razvije na takav način, Klice sifilisa mogu da prođu kroz neku malu ogrebotinu na udu pa da ta ogrebotina posle zaraste i da zarazi ceo organizam, a da se na mestu ulaska klice nije ni pojavio šankr. To se naročito događa kod žena koje upotrebljavaju razna higijenska i dezinfekciona sredstva posle odnosa.
Uskoro posle pojave šankra počinju u njegovoj neposrednoj blizini da otiču žlezde. Pošto se šankr najčešće javlja na udu, to žlezde najčešće otiču u preponama. Otečene žlezde su tvrde, po kretne, ne bole, ne prave nikakve nezgode i smetnje bolesniku, i retko zagnoje.
Docnije, u toku razvijanja sifilističnog oboljenja, počinju da otiču i ostale žlezde: na vratu, ispod pazuha, nad laktom itd. Pojava tvrdog šankra i otok žlezda u preponama predstavljaju prvi stadijum sifilisa. Sifilis se najuspešnije leči ako se lečenje otpočne u ovom stadijumu. Zbog toga svaki bolesnik koji primeti ma i najmanju ogrebotinu na polnim organima, naročito dve do tri nedelje posle nekog sumnjivog odnosa, treba odmah da se javi lekaru specijalisti dermatologu, koji će mikroskopskim pregledom utvrditi oboljenje i odrediti odgovarajuće lečenje.
DRUGI STADIJUM SIFILISA
Dva meseca posle dana zaraze, ukoliko nije preduzeto lečenje, pojavljuju se na koži bolesnika sifilistične ospe, u vidu modrocrvenih bakarnih pega, manjih krasta, gnojnica i čvorića. Ospe se pojavljuju najpre po trbuhu i na slabinama, zatim po leđima, nogama i rukama, naročito na tabanima i dlanovima. Ospe su velike kao zrno sočiva, a nekad su i veće, ne perutaju se, ne svrbe. One sadrže bezbroj sifilističnih klica. Ospe se pojavljuju i u ustima i na krajnicima, koje su sivo-beličaste, a oblika ovalnog ili okruglog. Ospe u ustima, na nepcima, jeziku, krajnicima, polnim organima i oko čmara vlažne su i veoma se brzo pretvaraju u ranice.
U ovim ranicama ima bezbroj sifilističnih klica, i bolesnici su u ovom stadijumu bolesti najveći rasadnici zaraze; prenose je bilo polnim snošajem bilo ljubljenjem. Na kosmatom delu glave sifilistične promene .se obično javljaju u vidu malih okruglih pečata sa kojih je kosa sasvim opala. Cela površina glave je kao izrešetana takvim malim kružićima. Često opadaju obrve i trepavice.
Naglo i obilno opadanje kose često odvodi uplašenog bolesnika lekaru, gde se utvrđuje sifilistično oboljenje drugog stadijuma. Ospe na koži, ako se sifilis ne leči, traju mesec dana, pa onda počnu da blede dok ne iščeznu, ostavljajući za sobom mrlje mrkobakarne bolje.
Kada na bolesniku nema više vidnih sifilističnih pojava, kaže se da je sifilis prešao u skriveno (latentno) stanje. On može da ostane u skrivenom ili latentnom stanju godinama, bez ikakvih po sledica. Ali kod bolesnika koji se nikako nisu lečili, ili su se lečili neuredno, često nastaju komplikacije na raznim organima. Ovakav sifilis naziva se visceralni, latentni sifilis raznih organa čovečjeg tela.
SEROLOŠKI SIFILIS
Kod izvesnih osoba koje su na izgled potpuno zdrave, a kod kojih ne postoje nikakvi klinički znakovi sifilisa na koži, na organima ili na nervnom sistemu, može se pregledom krvi utvrditi da su pozitivne sve krvne reakcije, a takođe i Nelzon-test. Pregled kičmene tečnosti je normalan.
TREĆI STADMJUM SIFILISA
Uovom stadijumu se sifilistične pojave javljaju u vidu čvorova. (guma) na izvesnim delovima tela i organima, najčešće nakostima, mišićima, jetri i u ustima, na mekom nepcu.
SIFILISTIČNO OBOLJENJE MOZGA — PROGRESIVNA PARALIZA (LUDILO)
Jedna od najopasnijih i najtežih posledica nelečenog sifilisa su promene na moždanim opnama i mozgu, od kojih bolesnici, naročito nelečeni, brzo umiru. Ova posledica sifilisa obično se javlja između 40. i 50. godine, i to najčešće kod umnih radnika. Neosetno i polako, bolesnici od progresivne paralize postaju nasrtljivi, razdražljivi, pate od stalne glavobolje i nesanice, i gube volju za rad. Zbog velike razdražljivosti često napadaju svakoga, ne štedeći ni svoje najbliže ukućane. Ovakvi bolesnici moraju se lečiti u neuropsihijatrijskim bolnicama, pod strogim nadzorom lekara.
OBOLJENJE KIČMENE MOŽDINE — SUŠENJE KIČME (TABES)
Javlja se kod nelečenih ili neuredno lečenih sifilističnih bolesnika, obično 10 do 20 godina, pa i duže, posle zaraze. Bolest počinje bolovima koji liče na reumatične, zatim povremenim bolovima u krstima i nogama i promenama u živcima, zglobovima i mišićima nogu, tako da bolesnik nesigurno ide i baca noge u stranu. Tabes i progresivna paraliza, koji se sada, blagodareći primeni novih sredstava za le čenje, srećom dosta retko susreću, dve su najteže i najopasnije posledice sifilisa. One se javljaju najčešće kod bolesnika koji se nikada nisu lečili ili su se nedovoljno lečili, a pri tom vodili neuredan život i prekomerno uzimali alkohol.
Sifilis dosta često napada krvne sudove. Najčešće obolevaju krvni sudovi srca i mozga. Sudovi postaju krti i lako prskaju, krv se izlije u mozak i vrlo često nastaje trenutna smrt. U narodu se kaže da je bolesnika udarila kap ili da se „šlogirao”.
U trećem stadijumu sifilisa dosta često ,obolevaju nozdrve, nosna hrskavica i jezik. Čim bolesnik primeti ma kakve sumnjive promene na pobrojanim organima, treba da se obrati lekaru specija:listi i da pregleda krv po najnovijim metodama, pomoću kojih će se utvrditi da li je u pitanju sifilistično oboljenje.
Od sifilisa u trećem stadijumu mogu oboleti i svi drugi delovi čovečjeg organizma. No od svih organa najčešće je pogođen nervni sistem, tako da se računa da 30% poznih sifilističnih posledica .dolazi na nerve, mozak i kičmenu moždinu. Oboljenje očnog živca izaziva njegovo sušenje i tr.ajno slepilo.
NASLEDNI SIFILIS
Deca sifilističnih roditelja rađaju se sa sifilisom. Takav se sifilis zove nasledni. On je neobično opasan i koban za malo biće, čiji organizam nema nikakve otporne snage. Tako se i objašnjava velika smrtnost male dece usled naslednog sifilisa, koja ide do 80%.
Za porod je najopasnije ako su i otac i majk zaraženi sifilisom i ako se uopšte nisu lečili. Ali opasno je i kada je samo majka zaražena. Česti pobačaji, prevremeni porođaji — to su uglavnom posledice naslednog sifilisa. Pobačaji se dešavaju naročito u prvim mesecima trudnoće, i to često po nekoliko pobačaja jedan za drugim u toku godine. U slučaju prevremenog porođaja dete se rodi mrtvo ili, ako se rodi živo, živi samo nekoliko dana ili nekoliko časova. Ova nedonoščad rađaju se vrlo mršava, sa smežuranom i uvelom bledom kožom, i imaju izgled starca. Deca sifilističnih roditelja mogu da se rode na izgled potpuno zdrava, pa da se tek docnije na njima razviju sifilistične promene (kasne pojave naslednog- sifilisa).
Najčešći znaci naslednbg sifilisa kod male dece su ospe u vidu bubuljica i plikova (kao kod odraslih), naročito na tabanima i dlanovima. Ovakve ospe i plikovi mogu se videti po koži celog tela. Ako se primeti da mala deca često pate od kijavice, treba misliti na sifilistično oboljenje nosne sluzokože i tražiti savet lekara.