Gasna gangrena

Kod velikih povreda prouzrokovanih komadima granate ili bombe, kao i kod povreda u saobraćajnim nesrećama, gde dolazi do velikih razaranja tkiva, naročito mišića, sa komplikovanim prelomima kostiju, i gde u rane ulazi zemlja sa raznim otpacima od odela, uz tetanus susrećemo još jednu po život vrlo opasnu zarazu koju zovemo gasna gangrena.

Gasnu gangrenu izazivaju bacili koji se množe i žive bez vazduha (kiseonika).

Zbog toga što ove klice mogu da se razviju samo u odsustvu vazduha, gasna gangrena se i pojavljuje obično u slučajevima velikih i dubokih rana i poderotina, gde ima dosta džepova ispunjenih krvlju i zgnječenim izumrlim tkivima do kojih vazduh ne može da dopre. Ako uz bacile gasne gangrene uđu i klice koje prouzrokuju gnojenje, onda se u zagađenoj rani gasna gangrena još brže razvija, jer gnojne klice troše kiseonik, ukoliko ga ima, i time pomažu neometan porast bacila gasne gangrene. I veliki gubitak krvi pri ranjavanju pomaže razvijanju gasne gangrene, jer smanjena količina krvi manje dotura kiseonik zagađenom tkivu i olakšava razvitak bacila gasne gangrene.

Gasna gangrena se poznaje po gasovima koje njeni bacili stvaraju U razorenom i natrulom tkivu. Po tim gasovima je ona i dobila ime. Gasovi se najviše šire. duž vezivnog tkiva i mišićnih vlakana. Širenje gasova kroz telo ide velikom brzinom tako da ih iza pojave gasne gangrene vrlo brzo nađemo i u unutrašnjim organima, naročito U trbuhu.

Bacili gasne gangrene se vrlo brzo probijaju u krvotok, naročito ako su udruženi sa klicama gnojenja, i izazivaju opšte trovanje krvi — sepsu.

Lokalne pojave kod gasne gangrene su karakteristične. Ranjena noga ili ruka brzo otekne, pri čemu su bolovi neizdržljivi. Koža oko rane je u početku vrlo bleda, zategnuta i sjajna, a docnije postepeno prelazi u bakarnosmeđu boju. Posle toga se stvaraju veliki plikovi ispunjeni crvenkastom tečnošću koja liči na sok od mesa, a oko plikova se pojavljuju mrlje zelenkastoplave boje. Ako pipamo kožu, pod prstima osećamo škripanje gasa, slično škripanju svežeg snega pod nogama. U daljem toku bolesti boja kože biva sve tamnija i prljavija.

Miris gnoja je vrlo neugodan i sličan je mirisu leša u raspadanju.

Ranjenici zaraženi gasnom gangrenom umiru vrlo brzo posle pojave oboljenja, naročito ako se na vreme ne leče.

Predohrana i lečenje. Kao predohrana za gasnu gangrenu daje se serum protiv gasne gangrene. Na žalost, davanje ovog seruma nije tako uspešno kao davanje seruma, na primer, protiv tetanusa, i zbog toga sve ranjenike sa velikim i iscepenim ranama zagađenim zemljom treba što hitnije preneti u bolnicu na lečenje.

Ako se gasna gangrena pojavi na ruci ili nozi, deo ruke ili noge zaražen gasnom gangrenom mora se što pre odseći da bi se život ranjenika spasao.