Vazduh u plućnoj maramici

Pneumotoraks je stanje (ako je reč o lečenju vazduhom) ili oboljenje pri kome vazduh prodre u plućnu maramicu i pritiskuje pluća.

Vazduh može prodreti u prostor između listova plućne maramice, bilo iz pluća bilo spolja, kroz kožu, između rebara. Iz pluća prodre vazduh u plućnu maramicu uglavnom ako postoje tuberkulozne kaverne (šupljine), ako postoji proširenje pluća (emfizem) ili neko drugo plućno oboljenje, na primer čir ili gangrena, kada usled napornog kašlja ili disanja prsne plućna maramica, koja pokriva pluća, pa vazduh koji udišemo, prolazeći kroz tu rupu, postepeno ispunjava plućnu maramicu. Spolja, između rebarnih prostora, može vazduh prodreti u slučaju ranjavanja nožem, metkom, eksplozijom ili jakim udarcem, a može se uterati i kroz specijalnu iglu, što se čini radi lečenja plućne tuberkuloze.

Ni lekarima nije uvek lako da bez rendgenskog pregleda ustanove da li u plućnoj maramici ima vazduha, pa prema tome ne može biti ni govora da možemo sami, prema nekim znacima, sigurno utvrditi da je vazduh prodro u prostor između rebara i pluća, tj. u maramicu. Ali ako kod nekog čoveka koji boluje od dugogodišnje plućne tuberkuloze, plućnog emfizema, čira u plućima, ili kod čoveka koji je ranjen u grudni koš, nastupi odjednom vrlo teško disanje, pa čak i gušenje, može se pomisliti da je nastao pneumotoraks.

Simptomi – Bolesnik je obično uplašen, vrlo često bled ili modar u licu. Glas mu je vrlo slab, kao ugašen

Zajedno s tim pojavljuje se oštar bol i suv, težak kašal. U slučaju ranjavanja pojavljuje se i krv u ispljuvku. Posle izvesnog vremena, ponekad vrlo brzo, izliju se u plućnu maramicu voda ili gnoj, od čega oboljenje postaje još teže, opasnije i dugotrajnije.

Ukoliko se količina vazduha u plućnoj maramici povećava, utoliko se stanje bolesnika pogoršava. Disanje postaje sve teže i teže, tako da ubrzo nastupi pravo gušenje. Usled potiskivanja pluća na suprotnu stranu dolazi i do pomeranja .srca, što izaziva ubrzanje srčanog rada, i strah.

U slučaju da se pojavi takvo oboljenje treba obolelog odmah staviti u postelju, u polusedećem stavu. U sobi održavati umerenu temperaturu i dobro provetravanje. Zabraniti ulaz stranim osobama, a naročito onima koji puše. Bolesnik, ne treba da govori, a njemu je to ionako teško. Gotovo uvek ovi bolesnici imaju promenljivu, ali dosta visoku temperaturu.

U slučaju ranjavanja treba okolinu rane očistiti prokuvanom vodom i sapunicom, rakijom, rastvorom hipermangana, a može i vinom, samo treba pri tom paziti da ništa ne uđe u ranu. Samu ranu treba prekriti čistom gazom ili, ,ako nema gaze, čistim platnom, pa onda staviti preko toga i oko grudi čvrst zavoj.

Bolesniku se mogu dati, dok ne dođe lekar ili dok ga ne prenesemo u bolnicu, u toku dana četiri do pet puta po dva do tri sulfatijazola protiv trovanja i infekcije, a isto tako u toku dana tri do šest piramidona ili aspirina protiv temperature ili bolova. Za ublažavanje kašlja možemo dati dva do tri kodeina.

Bolesniku možemo davati samo tečnu, ohlađenu hranu, čaj, mleko, belu kafu, supu, sok od voća, limunadu, sve dobro zaslađeno. Bolesnik sme da pije vodu, ali mu treba zabraniti alkohol. Pušenje je najstrože zabranjeno. Treba izbegavati razgovor sa. bolesnikom, jer i sam govor može izazvati prodiranje vazduha .u maramicu.

Prenos bolesnika mora biti oprezan, po mogućnosti u polusede ćem stavu, bez mnogo drmusanja i hodanja.

Apsolutno je potrebno lečenje u bolnici, gde.će se ispustiti vazduh, izvući tečnost ili gnoj, izvršiti potrebna operacija, tj. primeniti najbolji način lečenja.
U slučaju velikog nadiranja vazduha u plućnu maramicu može nastupiti smrt.

Tags:bled, modro lice, oštar bol, slab glas, suv kašalj, težak kašalj, zrak