Gluvoća – slabljenje sluha
Može da bude prouzrokovana promenama na srednjem uvu ili promenama u unutrašnjem uvu i samom slušnom živcu.
Sva pomenuta oboljenja srednjeg uva prouzrokuju gluvoću, koja može biti prolazna ili trajna. Od težine oboljenja zavisi da li će gluvoća biti slabije ili jače izražena.
Ako oboljenje pređe na unutrašnje uvo, obično dolazi do totalne gluvoće To se često dešava kod bolesnika kod kojih je curenje gnoja iz uva dugotrajno i proces zapaljenja postepeno prelazi na unutrašnje uvo.
Nezavisno od srednjeg uva, oboljenja unutrašnjeg uva i živca imaju mnogo teže posledice za sluh, i te su gluvoće najteže. One se postepeno razvijaju, praćene su subjektivnim osećajem šuma i dovode do skoro potpunog uništenja slušnog živca. Uzrok im je skleroza krvnih sudova koji ishranjuju živac (što se dešava u starijim godinama), a i drugi razlozi: nasleđe, bolesti, trovanje, itd.
Postoji jedna vrsta gluvoće, pretežno kod žena, tzv. otoskleroza, koja se javlja u ranoj mladosti i koju trudnoća i porođaji naročito pogoršavaju. Praćena je jakim subjektivnim osećajem šuma i dovodi do potpune gluvoće. Uzrok joj je još uvek nepoznat, a lečenje je za sada još nesigurno. U novije vreme lečenje(otoskleroze vrši se i hirurškom intervencijom.
Preterana upotreba duvana, alkohola, kafe i sl. može isto tako da dovede do slabljenja slušnog živca. Dugotrajna upotreba izvesnih lekova, kao što su salicilati, kinin, može da izazove oštećenje slu šnog živca.
Lečenje streptomicinom ima poneki put za posledicu. oštećenje slušnog živca. Trovanja pokvarenim mesom mogu, takođe, da izazovu teška oštećenja sluha. Radnici koji rade sa izvesnim otro vima,na primer, sa olovom, živom, fosforom, petroleumom, anilinom, ugljenom kiselinom,ugljenmonoksidom, itd., u opasnosti su da izgube sluh. Kao dalji uzrok slabljenja sluha navodimo stalne pojačane zvučne utiske koji postoje kod izvesnih profesija (kovači i sl.).
U novije vreme popravljanje sluha vrši se pomoću specijalnih električnih baterijskih aparata koje bolesnik nosi sa sobom i koji mogu prilično da poprave sluh.
Lekovi se daju u vidu kapljica, koje bolesnik ukapava u uvo. Kapljice moraju biti prethodno zagrejane, jer hladne kapljice mogu da izazovu bol i nesvesticu. Dovoljno je ukapati samo nekoliko kapi, a zatim staviti malo vate u uho.
Ako u ušnom kanalu ima mnogo gnoja ili ušne masti, potrebno je da se uho prethodno ispere. To vrši samo stručno lice pomoću specijalnog šprica. Gomilanje gnoja u slušnom kanalu treba, na svaki način, sprečiti, jer ono izaziva infekciju ušne školjke.
Kod nekih oboljenja treba u ušni kanal stavljati lek u vidu masti. To se najbolje postiže na taj način što se mast iz tube prvo stavi u kanal a zatim se u kanal stavi i fitilj od gaze. Menjanje fitilja vrši se prema potrebi, odnosno kako lekar odredi.
Lekovi se uzimaju i u vidu prašaka (prašak borne kiseline, sulfatijazolski prašak, itd.). Prašak se u uho uduvava pomoću specijalne pumpice. Kod mnogih akutnih oboljenja spoljnjeg kanala i srednjeg uha jedan od načina lečenja je i utopljavanje. Utopljavanje se najjednostavnije vrši kad se zagrejani crep ili kesa napunjena solju stavi na predeo uva i zaušne kosti i drži određeno vreme. Razume se, to se radi samo u slučaju ako bolesnik nema termoor. Kod nekih oboljenja uha stavljaju se hladne obloge, čak i led, ali samo u izuzetnim. slučajevima, i to kada lekar odredi.