Zašto je groždje zdravo u ljudskoj ishranu

Danas u svetu sve više preovladava mišljenje, da bi strukturu ishrane savremenog čoveka trebalo menjati tako što bi se smanjila potrošnja energetskih namirnica, tj onih koje sadrže obilje kalorijaga povećala potrošnja zaštitnih namirnica ― svežeg povrća, voća i grožđa, bogatih biološki aktivnim materijama. Namirnice bogate aitaminima, mineralnim materijalima, enzimima, šećerima i drugim zaštitnim materijama, veoma povoljno utiču na zdravstveno stanje čoveka, pa bi zato trebalo obezbediti njihovu veću i redovniju potrošnju.

Vinova loza, čiji je botanički naziv Vitis vinifera, predstavlja veoma značajanu, dugovečnu biljnu vrstu u čijim se plodovima sintetišu i sakupljaju mnogobrojna jedinjenja. Zbog toga grožđe ima veliku hranljivu, dijetoprofilaktičku i dijetoterapeutsku vrednost. Zbog toga plovodi vinove loze predstavljaju odličnu svežu ljudsku hranu. Međutim, veći deo grožđa ne troši se u svežem stanju, jer služi za dobijanje vina, suvog grožđa, grožđanog soka, kompota, grožđanog meda i još nekih prehrambenih proizvoda.

Hranljivost i lekovita svojstva grožđa bila su poznata još starim Egipćanima, Grcima i Rimljanima. Ovi narodi ostavili su puno tragova koji svedoče o njihovom dobrom poznavanju i uspešnom gajenju vinove loze.

Razvojem hemije kao nauke u drugoj polovini 19. veka saznalo se više o hemijskom sastavu grožđa, kao i o mogućnosti njegove primene u lečenju različitih oboljenja. Naravno, radi se o korišćenju stonih sorti koje zbog toga imaju poseban značaj u celokupnoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Sve gajene sorte vinove loze podeljene su na stone, na sorte čiji se plodovi troše u svežem stanju i vinske sorte koje služe za dobijanje vina. Među stonim sortama postoji izvestan broj onih koje se uglavnom koriste za proizvodnju suvog grožđa. To su besemene sorte.

Koje sve materije ulaze u sastav grožđa i čine ga tako značajnom namirnicom? Odmah bi trebalo naglasiti da je hemijski sastav bobica vrlo kompleksan.

Stono grožđe sadrži sledeće komponente: vode 70-85%, šećera i to gluktoze i fruktoze (grožđani i voćni šećer) od 16-35%, organskih kiselina (limunske, jabučne, vinske i mlečne) 6-8 g na jedan litar, celuloze 0,1 -0,28%, tanina 0,01-0,1%, azotnih materija 0,03-0,5%. U plodovima vinove loze prisutni su različiti makro i mikroelementi od kojih najviše ima kalijuma, zatim natrijuma, kalcijuma, fosfora, sumpora, mangana, gvožđa, hlora, aluminijuma, molibdena, cinka, magnezijuma, kobalta, bora, bakra i drugih elemenata.

Grožđe sadrži i obilje vitamina i to vitamin A, zatim vitamin C, vitamine B1, B2, BZ, Bb, B7, B9 i vitamin D. Od enzima u grožđu su prisutni: invertaza, proteaza, lipaza i pektinaza. Pored ovoga plodovi sadrže i aminokiseline, zatim pentozane, aromatične i bojene materije i drugo.

Hranljiva vrednost ovih pristupačnih plodova proizilazi iz navedenih sastojaka koje sadrže. Grožđe predstavlja pre svega odličan bioenergetski materijal iz koga se sagorevanjem brzo oslobađaju kalorije. Tako jedan kilogram grožđa ima 700-800 kalorija, što uglavnom odgovara istoj vrednosti jednog litra mleka, ili 10 komada jaja, ili 500 g mesa ili 150 g oraha. Ako se uzme da je dnevna energetska potreba čoveka između 2400―5000 kalorija, što zavisi od težine posla kojim se bavi, proizilazi da bi se ova količina energije mogla ostvariti iz 3 do 6 kilograma grožđa.

Hranljivu vrednost grožđa povećava sadržaj mineralnih materija, fermenata i vitamina koji imaju biokatalizatorsku i zaštitnu ulogu. Ovo je posebno značajno za decu, bolesne, trudnice i starije osobe u čijoj zdravstvenoj situaciji zaštita organizma od oboljenja ima veliki značaj.

Šećeri iz grožđa odlaze, bez prethodnih transformacija, neposredno u krv, lako se apsorbuju i prenose do ćelija koje ih koriste kao energetski materijal što je veoma važno za osobe kojima je brzo i neophodno potrebna veća količina energije, a to su deca, sportisti, fizički radnici i slično. Glukoza i fruktoza dobro deluju na rad mišića, a posebno srčanog mišića. Osim toga ovi šećeri mogu se brzo transformisati u glikogen koji služi kao rezervna materija u organizmu.

Već je rečeno da grožđe sadrži 70-85% vode. Ova voda utiče na aktivnije izlučivanje mokraće i znoja, odnosno doprinosi bržem izlučivanju štetnih materija iz organizma.

Lekovitost. U ishrani onih koji pate od različitih oblika anemije, grožđe treba da bude naročito zastupljeno, jer povećava sadržaj hemoglobina i broj eritrocita.

Grožđe veoma povoljno deluje i na rad stomačno-crevnog trakta. Zahvaljujući prisustvu organskih kiselina, povećava se kiselost želudačnog soka u onih osoba u kojih je kiselost inače smanjena, dok kod gastritisa normalizuje situaciju, što govori da ovo korisno voće deluje kao odličan regulator. Organske kiseline utiču na sekreciju creva i na taj način pojačavaju apetit zdravim i bolesnim osobama. Iz svega navedenog proizilazi dijetoprofilaktička vrednost grožđa.

Grožđe se može uspešno koristiti i kao dijeteterapeutsko sredstvo za lečenje mnogobrojnih oboljenja kao što su: bronhijalna astma, hronični bronhitis, emfizem, tuberkuloza, oboljenja srca, bubrega, jetre, stomačnih oboljenja, bolesti krvi i ostalih poremećaja. U ovakvim slučajevima za svako oboljenje preporučuje se određeni metod lečenja, uzimanjem određenih količina grožđa u određeno vreme. Njime se reguliše i bazalni metabolizam pri čemu se može uticati na smanjenje ili povećanje telesne težine.

U sortimentu stonog grožđa zastupljene su sorte koje sazrevaju u različito doba godine. Neke od njih stižu već u julu mesecu, dok pozne sorte stižu krajem godine što je vrlo značajno, jer se mogu čuvati u hladnjačama i iznositi na tržište u toku zime i proleća.

Evo nekoliko sažetih pravila koja treba primeniti prilikom kupovine stonog grožđa:

1. grožđe treba da ima prijatan ukus i miris.
2. potrebno je da bude zrelo, ali ne i prezrelo.
3. izgled grozdova treba da bude lep i pravilan.
4. bobice treba da budu ujednačene, čvrste i zdrave sa elastičnom pokožicom.