Upotreba masti u ishrani ljudi

Unose oko 30% ukupne kalorične vrednosti koja se dobija hranom.

Među hranljive masti ubrajamo: svinjsku mast, loj, margarin, ulje, buter i kajmak. Njihov značaj je u tome što one, nagomilavajući se u potkožnom tkivu i unutrašnjim organima, predstavljaju odličnu rezervu organizma. Na taj način sprečavaju suvišno odavanje toplote i čuvaju belančevine od ranog trošenja, naročito za vreme bolesti. Osim toga, nedostatak masti u hrani onemogućuje unošenje raznih vitamina u organizam. Danas se smatra da se, zahvaljujući prisustvu masti, unose u organizam i neke druge zaštitne materije, pa se i pojave oboljenja jetre često dovode u vezu sa poremećajima prometa masti u organizmu.

Prekomerna upotreba masti

Prekomerno unošenje masti i njeno nagomilavanje u organizmu predstavljaju takođe opasnost za zdravlje. Taložeći se u nekim organima, masti često tokom vremena sve više pritiskuju te organe i, smanjujući zapreminu njihovih ćelija, onemogućavaju im nesmetani rad. Masti se nagomilavaju često u jetri i srcu, što dovodi do oboljenja tih organa. Mnogo puta smo čuli da je neko od naših poznanika koga smo poznavali kao neumerenog u jelu umro od srca ili da ga je „ugušilo salo“. Dnevna potreba u mastima, za čoveka koji umereno radi, iznosi 56 g. Ako bi se ova količina masti unosila samo, na primer, maslom, bilo bi ga potrebno oko 80 do 90 g dnevno.

Masti i ulja sastoje se iz mešavina masnih kiselina i glicerinskih etera. Mastima zovemo one masnoće koje prestaju da budu tečne na 20°C, dok ulja čvrsnu na znatno nižoj temperaturi. Za ljudsku ishranu upotrebljavaju se sledeće masnoće: mast, loj, riblje ulje, maslo, maslinovo i palmino ulje.

Margarin je smesa životinjskih masti sa biljnim, ili samo biljnih masti sa mlekom. Veliku količinu masti sadrže suva slanina, suvo guščje meso, razne salame, paštete, masna testa (burek) i sl. Odlika masti i ulja jeste ta što nisu topljivi u vodi.

Masti se dobijaju topljenjem, presovanjem ili izlučivanjem. Neke masti i ulja moraju se pre upotrebe rafinirati, čime gube neugodan miris i ukus.

Masti su najbolji izvor energije

Masti i ulja su najizdašniji izvor energije, jer fiziološkim izgaranjem stvaraju 9,5 kalorija po jednom gramu. Probavljiva vrednost svih masti je podjednaka, ali se smatra da su ulje, buter i margarin lakše, a loj i mast teže svarljiva hrana.

Kvarenje masti

Masti i ulja su podložni kvaru, a do kvara može doći delovanjem plesni ili delovanjem fermenata. Mast se naročito lako kvari ako joj se dodaju voda ili krompir. Do kvara može doći i bez delovanja nečistoće i plesni, oksidacijom. Pokvarena mast nije podesna za ljudsku ishranu.

Upotreba masti

PREPORUČUJEMO:

Mast se u ljudskoj ishrani upotrebljava kao dodatak raznim jelima, čime jela dobijaju bolji ukus i veću kaloričnu vrednost. Vrlo masna jela su teže svarljiva, te ih treba izbegavati u slučaju bolesti želuca, jetre, žučne kese i gojaznosti. Dok bolesnik ima temperaturu, ne sme mu se davati masna hrana, a isto tako ni za vreme kure mršavljenja.